Radoslav Beguš, Kragujevčanin u Rusiji

Ni 2.000 kilometara razdaljine nije sprečilo Radoslava Rašu Beguša da prošle nedelje „doleti” iz Moskve, kako bi u Kragujevcu prisustvovao jubilarnom godišnjem koncertu „Abraševića”, koji ove godine slavi 110 godina od osnivanja. Osim što je igrao u generaciji ovog društva koja je 1982. godine osvojila zlatnu medalju na svetskom takmičenju u Dižonu u Francuskoj, Raša je već pet godina direktor srpskog ansambla „Kolo” u Moskvi, ali i savetnik za srpske igre u šest ruskih ansambala.

To je bio još jedan razlog da dođe u svoj Kragujevac. Za zalaganje na očuvanju srpske kulture, tradicije i prijateljskih odnosa između dva naroda dobio je šest odlikovanja. Naročito je ponosan na orden Belog orla i mač Aleksandra Velikog sa posvetom. Ovde je, međutim, veoma malo interesovanja za njegove ideje i planove.
Rođen je u Kragujevcu 1965. godine, gde je završio osnovnu i srednju školu. Upisao se na Vojnu akademiju u Beogradu, ali je, istovremeno, bio i član pripremnog ansambla „Kolo” u glavnom gradu, po kome je kasnije i nazvao svoj ansambl u Moskvi. Vojnim pozivom Raša se bavio tri godine u vršačkom garnizonu, a onda je rešio da se potpuno posveti folkloru - onome što je najviše voleo u svom životu.
Put ga je odveo u Nemačku, gde se kao iskusan igrač priključio srpskom klubu „LJuba Nenadović”.

- To je bila moja sudbina. Počeo sam da igram od šeste godine u „Abraševiću”, preko puta Nove crkve u podrumčetu. A, onda se sve nekako odvijalo svojim tokom. I dan danas sam i profesionalno i kako god hoćete vezan za folklor, iskren je Raša Beguš.
U Nemačkoj je proveo 12 godina u ansamblu „Sloga” gde je bilo 275 igrača. Međutim, za ovog energičnog i ambicioznog čoveka Evropa kao da je postala mala. Zbog toga je gotovo bez razmišljanja prihvatio poziv Matice iseljenika Srbije da se preseli u Sidnej, u Australiju i preuzme mesto umetničkog direktora folklornog ansambla u tom gradu.

Tamo ga je sačekalo društvo „Srpska narodna odbrana” sa 62 igrača, gde započinje veliki posao reorganizacije i uvodi novi program. To je nakon tri godine rezultiralo znatno uvećanim sastavom od čak 387 igrača u raznim kategorijama i 16 koreografija.
Slučajno poznanstvo sa jednom Ruskinjom, koja je turistički boravila u Sidneju, bilo je presudno da se Raša ponovo otisne u beli svet. Nova destinacija bila je, pogađate, Rusija, preciznije Moskva. U to vreme već je govorio engleski i nemački jezik, ali je vrlo brzo, kako kaže preko jutjuba, naučio i ruski, tako da jezičke barijere nisu predstavljale nikakav problem.
- Na moje veliko iznenađenje u Moskvi nije bilo ni srpskog kluba, ni folklora, niti kulturnog centra - ničega. Zato sam iskoristio svoja poznanstva sa koreografima ruskih ansambala i otišao u državni ansambl „Moisejev”, gde sam postavio koreografiju i uradio probe, pa su me pozvali da dođem kod njih, priseća se Raša.

U međuvremenu je počeo da okuplja ljude za svoj ansambl, što je išlo veoma teško. Godinu i po dana tražio je prostorije za treniranje, jer Moskva izuzetno skup grad. U sastavu koji je u početku brojao najmanje 12 parova nije moglo da se vežba u sali manjoj od 50 kvadrata. Onda se upoznao gospođom Olgom Sičovom, direktorkom jedne biblioteke u Moskvi. Ona je pristala da besplatno ustupi svoje prostorije ansamblu.
Naročito je ponosan što je njegov ansambl dva puta nastupao u Istorijskom muzeju na Crvenom trgu, a bili su i gosti čuvene Natalije Kirilove, operske dive. Posebnu čast imali su da gostuju na njenom koncertu u kremaljskom dvorcu. Prvi put u istoriji ovog dvorca nastupio je neki srpski folklorni ansambl. Pre njih su nastupali „Balkanika”, Goran Bregović i Emir Kusturica.
Radoslav smatra da sve ovo što radi zaslužuje i pomoć naše država i očekuje da će mu nadležno ministarstvo izaći u susret i omogućiti da koristi prostorije u našoj ambasadi u Moskvi gde ima 3.000 kvadratnih metara. Nije logično, kaže, da Pariz i Beč imaju srpki kulturni centar, a da u pravoslavnoj Moskvi takav centar ne postoji.

- Najveća želja mi je da u Moskvi napravimo Srpski kulturni centar, koji bi bio baza za okupljanje naših književnika, slikara, folklora. Moram da napomenem da je naša Kragujevčanka Mirjana Stojanović, inače direktorka jedne banke u Moskvi, glavni organizator likovnih kolonija i izložbi naših slikara u ruskoj prestonici, a često dovodi i ruske slikare u Srbiju. I njena je želja da za Dan grada ovde u Kragujevcu organizuje jednu likovnu koloniju, kaže Raša i dodaje da više sluha za naš folklor i tradiciju imaju ruske institucije nego naše.

U njegovom planu je da njegovo „Kolo” zajedno sa ruskim ansamblom „Školska godina”, koji u svom repertoaru ima naše igre, i horom Natalije Artemove koji, takođe, u programu ima 15 srpskih pesama sa Kosova, dođu u Kragujevac za Dan grada.

- Bićemo ovde gosti Ruske ambasade i Ruskog doma i ja kao Kragujevčanin bih voleo da i naš grad bude domaćin ovim umetnicima, otkriva Raša svoje želje.
San mu je da, ako se ikada bude vratio u Kragujevac, napravi svoj ansambl sa internacionalnim programom, a oni koji ga poznaju već su se prijavili da budu njegovi članovi.