Iz rodnog Rima zbog ljubavi došao da živi u ovaj šumadijski grad: Dom je tamo gde je čovek srećan i zadovoljan

Njihova ljubavna priča počela je pre više od četiri decenije u italijanskoj prestonici. Svetlana je upoznala Karla, zbližili su se, sve više vremena provodili zajedno. Venčali su se u Aranđelovcu, ali su prve decenije braka proživeli u Italiji. Karlo je tamo bio jedan od vodećih trgovaca, za svoj rad dobijao je najznačajnija državna priznanja.

– Prvi put u Aranđelovac sam došao 1979, a sa Svetlanom sam se tu venčao već naredne godine. U Italiji sam pohađao klasičan licej i studirao prava, učio sam osam godina latinski i pet godina starogrčki jezik. Međutim, studiranje i rad nisu išli zajedno, pa sam počeo da se bavim trgovinom u kojoj sam bio veoma uspešan. Supruga nije radila u Italiji jer nije bilo potrebe. Ja sam čovek starog vremena, katolik tradicionalista, i voleo sam da kad se vratim s posla, u kući osetim miris života. U penziju sam otišao 1996. godine, a odmah posle toga, kada se tašta razbolela, sve češće smo dolazili u Aranđelovac, da bi se nastanili ovde posle tri godine. Naša ćerka je iskoristila prednosti koje je imala, pa je pohađala škole u Rimu, Aranđelovcu i u Beogradu, diplomirala je na Medicinskom fakultetu – govori Karlo Zikari, na tečnom srpskom jeziku.

Zanimljiva je priča i o njegovom imenu. U srpskoj ličnoj karti ime mu, po njegovoj želji, nije transkribovano, tako da piše Carlo Zicari iako bi trebalo da bude Karlo Zikari. Potiče iz velike italijanske familije koja živi na dva kontinenta. Rođen je 12. novembra 1938. godine u centru Večnog grada. Otac mu je bio rodom iz Napulja, majka Italijanka rođena u Americi, a pored njega imali su još četvoro dece. Majka i tetka su doživele 95, a brat 96 godina.

– Čovek može biti samo ili dobar ili loš. Mora biti slobodan i ne treba da živi po strogim pravilima, jer čovek inače ima dovoljno problema. Srbi su dobri ljudi i veoma su slični nama, Italijanima. Volimo da pevamo, volimo žene, vino i dobru kuhinju. Od srpskih jela, volim kupus, a posebno obožavam dimljeni vrat i vešalice. Ne volim jagnjetinu i prasetinu. Za srpsku kuhinju treba imati dobre zube, ali zato italijanska pršuta može da se jede i bez zuba – objašnjava Karlo, uz širok osmeh.

Veoma je aktivan, obavlja sve kućne poslove, vozi automobil, ide u nabavke, voli da popriča s prijateljem Miljanom Jokićem na svom maternjem jeziku, uz kafu ili čaj. Miljanu dobro dođe razgovor na italijanskom jeziku koji usavršava, a Karlo mu rado u tome pomaže.

– Živim lepo ovde i bolje mi je nego u Rimu. Obišao sam Evropu, Ameriku i Afriku i mnogo toga sam video. Čovek ne može biti zadovoljan ako nije srećan, a ja jesam srećan čovek i u ovaj grad dovela me je ljubav prema mojoj supruzi. Jedan od razloga što smo došli iz Rima u Aranđelovac jeste i kvalitetan vazduh. Moja Svetlana je poželela da nam „zamiriše vazduh” i tako smo odlučili da živimo u Srbiji – objašnjava Aranđelovčanin Karlo Zikari.

Izvor: Politika (Vesna Proković)