U Srbiji svakog sata šest ljudi umre od bolesti srca i krvnih sudova, odnosno 142 osobe dnevno izgube život od ove bolesti, što na godišnjem nivou iznosi više od 52.000 ljudi. Zbog toga je značaj prevencije i kontrole faktora rizika za nastanak srčanih bolesti u fokusu Svetskog dana srca koji se sutra obeležava.
Zato će večeras, u noći između 28. i 29. septembra u znak podrške obeležavanju Svetskog dana srca i skretanju pažnje na visoku učestalost bolesti srca i krvnih sudova u svetu i kod nas, crvenom bojom biti osvetljeni pojedini objekti u Beogradu - most na Adi, Avalski toranj, palata Albanija, kupola Narodne skupštine Republike Srbije, dok će u petak, 29. septembra, u preko 15 gradova Srbije - Subotica, Vršac, Zrenjanin, Sremska Mitrovica, Novi Sad, Beograd, Šabac, Valjevo, Užice, Čačak, Kragujevac, Zlatibor, Niš, Niška Banja, Zaječar, u saradnji sa institutima i zavodima za javno zdravlje i regionalnih podružnica Udruženja kardiologa Srbije biti organizovan veliki broj različitih manifestacija.
Poražavajuća statistika
Trećinu svih uzroka smrti u svetu čine bolesti srca i krvnih sudova. Svake godine od kardiovaskularnih bolesti život izgubi 17,5 miliona ljudi (8,7 miliona muškaraca i 8,6 miliona žena), a svaki deseti umrli je uzrasta od 30 do 70 godina. Ukoliko se ne preduzmu mere unapređenja zdravlja srca i sprečavanja nastanka bolesti, procenjuje se da će do 2030. godine taj broj porasti na 23 miliona ljudi.
U Srbiji svake godine umre preko 50.000 ljudi, što predstavlja polovinu svih uzroka smrti. Najviše se umire od moždanog i srčanog udara i posledica hipertenzije. Prema podacima Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut" od moždanog udara tokom 2016. godine umrlo je 11.348 osoba, od posledica ishemijskih bolesti srca 9.107 osoba, a od hipertenzije 6.639 osoba.
Prema podacima Registra akutnog koronarnog sindroma (AKS) Srbije tokom 2016. godine registrovano je približno 19.000 slučajeva kod kojih je postavljena dijagnoza srčani udar, nestabilna angina pektoris i iznenadna srčana smrt. Kao i svetu, i u našoj zemlji osobe muškog pola su pod većim rizikom obolevanja od ove grupe bolesti u odnosu na osobe ženskog pola. Do 64. godine života, stope obolevanja kod muškaraca su dva i po puta veće u odnosu na žene.
Pravilna ishrana
Kontrolom faktora rizika moguće je sprečiti više od 50 odsto obolevanja, a čak 80 odsto prevremenih smrtnih ishoda. Mogućnosti da se zdravlje srca očuva i unapredi su brojne: izbegavanje pušenja i pasivnog pušenja, fizička aktivnost umerenog inteziteta u trajanju od samo 30 minuta dnevno, unos soli do pet grama dnevno, korišćenje masti biljnog porekla, upotreba ribe dva puta nedeljeno, svakodnevni unos minimum po 200 grama sezonskog povrća i voća, održavanje optimalne telesne mase.
Izvor: Blic
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
