VAŽNO UPOZORENJE ZA RODITELJE: Kontrolišite šta deca rade za računarom

Deca sve češće realni svet menjaju za virtuelni. Umesto da se s drugarima druže napolju ili da bar razgovaraju telefonom, oni se odlučuju za onlajn komunikaciju. Pri tom nisu ni svesni da ništa ne može da zameni čari živog razgovora.

Srednjoškolci, osnovci, a poslednjih godina i deca predškolskog uzrasta sve više vremena provode ispred računara, prvenstveno zbog video-igrica, surfovanja internetom i komuniciranja preko „Fejsbuka“. Sedenje za kompjuterom i život u virtuelnom svetu ostavljaju, kažu stručnjaci, ozbiljne posledice po psihički i fizički razvoj mališana koji mogu da zapadnu i u nevolju zbog „prijateljstava“ sklopljenih na društvenoj mreži.

Deca realni svet menjaju za virtuelni. Umesto da se s drugarima druže napolju ili da bar razgovaraju telefonom, oni se odlučuju za onlajn komunikaciju. Pri tom nisu ni svesni da ništa ne može da zameni čari živog razgovora, ukazuje Radovanović i ističe da nekontrolisano i neoprezno druženje na internetu može decu da uvuče i u razne problematične situacije.

– Prema zamisli medijatora „Fejsbuka“, pristup ovoj društvenoj mreži ne bi smela da imaju deca mlađa od 13 godina, i to nije slučajno. Nažalost, nema načina da se mlađima zabrani otvaranje profila, što ona masovno i rade jer je internet „država bez policije“. Upravo zato roditelji treba da vode računa o deci i da ih kontrolišu – kaže naš sagovornik.

Na mrežu ne treba da stavljaju fotografije snimljene ispred kuće ili zgrade u kojoj žive, ili škole koju pohađaju jer kriminalci i pedofili koji vrebaju na „Fejsbuku“ na taj način mogu da saznaju gde potencijalna žrtva živi i u koju školu ide.

Ne treba da ostavlja e-adresu, broj telefona i slične podatke.

Ukoliko dete odluči da se sretne s nekim koga je upoznalo preko „Fejsbuka“, o tome mora da obavesti roditelje. Na sastanak ne sme da ide samo.

Osim kontrole „boravka“ na društvenim mrežama roditelji bi trebalo da znaju da li su igrice primerene detetovom uzrastu. Igrice pune nasilja, ubijanja i krvi mogu da naprave darmar i u glavi odraslog čoveka, a kamoli deteta, pa se mališanima preporučuju strategije ili igrice sa sportskim sadržajima.

Roditeljima koji sumnjaju da su i njihova deca postala zavisnici ili su na putu da to postanu naš sagovornik savetuje da se prvo obrate školskom psihologu ili onom u domu zdravlja.

A da se to ne bi desilo i dete prešlo granicu zavisnosti, roditelji treba da razgovaraju sa decom, da im ukažu na moguće štetne posledice prekomernog „rada“ na kompjuteru i da im ograniče vreme korišćenja računara.

Prema poslednjim isstraživanjima u Kragujevcu svako drugo dete od 13 godina ima profil na fejsbuku i provodi više od 2 sata dnevno dopisivajući se sa svojim prijateljima. Dok skoro 99% dece između 14 i 16 godina poseduje profil na bar jednoj društvenoj mreži.