Činjenice su tu: SVE VIŠE TUMORA POSLE BOMBARDOVANJA!

Kako kaže, "činjenice su tu – svedoci smo svakodnevno pojave sve većeg broja solidnih tumora koji se javljaju 15 do 20 godina nakon bombardovanja".

"Pored toga što se javljaju u većem broju, tumori su i agresivniji i to je razlog što se po smrtnosti od malignih bolesti nalazimo u samom vrhu Evrope. Samo starošću populacije i pušenjem se to ne može objasniti", navodi Grujičićeva.

Takođe, ona navodi da je bombardovanjem načinjena i ogromna šteta životnoj sredini.

"U Srbiji je 1999. godine počinjen ekocid, štetne materije, ne samo osiromašeni uranijum nego i brojni produkti postrojenja hemijske industrije koja su bombardovana otišli su u velikim koncentracijama u vazduh, vodu, zemljište i ušli u lanac ishrane. Građani Srbije o tome ne znaju ništa, pre svega zato što vlasti do sada nikada nisu o tome govorile. Podaci postoje i neophodno je da građani Srbije znaju kolika i kakva šteta im je naneta", kaže ona.

Zašto?

"Ako ni zbog čega drugog, onda bar zbog preventive. Sve vlasti Srbije od 2000. su se ogrešile o stanovnike ovih krajeva jer nisu nikada formirale nikakvu komisiju od nezavisnih stručnjaka, opremile ih odgovarajućim laboratorijama i omogućile da nam tačno kažu šta je zagađeno, a šta ne".

Prema njenim rečima, "ponašanje NATO je bilo nedopustivo".

"Pre svega zato što su bombardovali sva hemijska postrojenja koja su se nalazila na mapama hazarda, što znači da su bila uredno obeležena. Namerno su ih gađali, što je samo dokaz da je njihova namera bila genocidna – zagaditi životnu sredinu građana Srbije", ističe Grujičevićeva.

Na konstataciju da neke njene kolege tvrde da se čitava priča o posledicama NATO bombardovanja preuveličava ona kaže da su to "ljudi koji ne znaju šta je kancerogeneza i kako rak nastaje".

"Alfa čestice su ušle u naše organizme i šteta je napravljena. Nju jeste teško, ali nije nemoguće dokazati. Umesto da se svi zalažemo da se to ispita, postoje kolege koje pokušavaju na sve načine da dokažu suprotno. Koji su njihovi motivi ne znam. Da je u pitanju želja za istinom, sumnjam", navodi ona.

Ipak, kako kaže, smatra da većina građana "sluti šta je ovde urađeno i zato i ne veruje zvaničnicima".

"Pored toga, postoji nešto što se zove i lično iskustvo – ne samo maligne bolesti, u porastu su i autoimune bolesti o kojima niko ne govori, pa onda i sve veći broj parova koji se leče zbog steriliteta… Naravno da nije samo bombardovanje krivo za sve, ali je njegov udeo u svemu ovome i te kako merljiv", ističe Grujičićeva.

"Naleti NATO avijacije su potrošili kiseonika koliko sva živa bića u Srbiji potroše za 50 godina, iz svog prirodnog ležišta je izbačeno oko 3,8 milijardi kilograma zemlje.Samo tri tone žive je otišlo u Dunav, 165 tona fluorovodonične kiseline…", dodaje ona.

Načelnica Odeljenja neurohirurgije u Kliničkom centru Srbije kaže da "ćutanje o svemu ovome odgovara samo NATO plaćenicima, kao i samom NATO – "jer ako se o tome ne govori nema ni odštete koju bi ti zlikovci morali da plate i ne samo nama, već i Iraku, Siriji, Libiji..."

Prema njenim rečima, samo neutralna komisija sastavljena od domaćih i stranih stručnjaka bi mogla da pruži sve informacije:

"Ljudi od struke se nigde u svetu ne plaše da kažu svoje mišljenje. Najbolji primer za to vam je Senegalac Bakari Kante koji je u aprilu 1999. bio u Srbiji i napisao izveštaj za UN koji je kasnije sklonjen od očiju javnosti, gde je jasno rekao da je napravljena ekološka katastrofa. Do tih podataka je naknadno došao američki novinar Robert Parson, kome možemo da zahvalimo što uopšte bilo šta znamo iz tog izveštaja", kaže Grujičićeva.

Ipak, ona ističe da nije dovoljno samo formirati komisiju, "mora ići odgovarajuća laboratorija koja će biti u stanju da analizira sve što je potrebno".

"Komisija mora imati odgovarajući budžet, jer analize određenih hemijskih materija nisu uvek jeftine. Prema tome, Srbija mora imati laboratoriju koja je u stanju da identifikuje svaku supstancu, da se ne bi ponavljala situacija kao sa aflatoksinom pre neku godinu. Samo tako će formiranje komisije imati smisla. Baz toga, komisija ne može mnogo da uradi", zaključuje ona.