BRAČNI PAR IZ KRAGUJEVCA NAPUSTIO GRAD I PREŠAO U SELO: Sada žive KAO KRALJEVI! - iKragujevac


Vesti

Dramski pisac Vladimir Đorđević i njegova partnerka, pejzažni arhitekta Sanja Todorović iz Kragujevca, otišli su u seoce Pajazitovo, na 15 kilometara od grada da čuvaju koze.  Odlučili su se na ovaj korak nakon što su postavili sebi pitanje: “Hoćemo li da se selimo iz Srbije ili joj damo još jednu šansu – odlaskom na selo?”. Izabrali su selo!

Otišli su u seoce Pajazitovo, na 15 kilometara od Kragujevca, gde je Vladimirova dedovina. Kupili su koze i kažu da nikada lepše nisu spavali, od umora. Poznanici su ih čudno gledali, roditelji zbunjeno odmahivali glavom.

Od oko 30 Vladimirovih drama 20 je postavljeno na pozorišnu scenu, a pet se igra van Srbije. On ne odustaje od svog zanimanja, ali trenutno više pažnje mu privlači 20 koza koje je kupio pre par nedelja.

– Imam šest hektara svoje zemlje, štalu i kuću. Pre mesec i po dana počeli smo da obilazimo stočare u Srbiji, učili o poslu, pitali one koji znaju. Uzeli smo subvencionisani kredit i krenuli sa tih 200.000 dinara i nešto malo naše ušteđevine. Kupili smo 20 koza – kaže Vladimir.

On i Sanja stočari su tek par nedelja, i kažu da su do pre koji dan pili brufene da bi umanjili bolove u rukama i leđima, od teškog rada. Sanja objašnjava da ranije ne bi poverovala da joj je neko rekao da od muže koza mogu prsti toliko da se ukoče da čovek ne može da ih ispravi.

– Nismo imali muzilice. Na početku smo koze muzli čak osam sati dnevno, četiru ujutru, četiri uveče. Nismo znali kako, a koze nisu jedno vreme pre kupovine bile mužene, pa je teško išlo. Mi smo gradska deca, nismo navikli na celodnevni fizički rad. Posao, koji obuhvata ishranu, čišćenje, mužu i pripremu sira završavali smo noću u pola četiri, a već u pet ujutru treba ustati. Kada legnem, zaspim čim glavu spustim na jastuk. Nikada nisam bila ovako opuštena na kraju dana - priča Sanja.

Ona objašnjava da više nema gradskog stresa, da ne mora da gleda predozirane mlade ljude kraj zgrade u centru Kragujevca. Sada misli na finese u pravljenju kozjeg sira i kako će graditi mlekar.

– Specijalizovali smo se za koze i nećemo saditi baštu i njive, nećemo se rasplinjavati. Plan je da za par godina imamo oko 50 dobro selektovanih koza i dobijamo 120 litara mleka dnevno. Usresredili smo se na to da imamo zdravu hranu, naše koze brste rastinje i lekovito bilje, piju izvorsku vodu. I na ovaj način imaćemo pristojnu zaradu za jedno porodičnu gazdinstvo. Sir pravljen na tradicionalan način, surutku i mleko prodavaćemo, uz sve neophodne mere i sertifikate, u svom domaćinstvu, ali i slanjem na kućnu adresu. Za sada nam je ciljno tržište Beograd, ali i naš Kragujevac – navodi Vladimir.

On kaže da stiže i na obaveze koje se tiču drama koje piše. Sanja je 10 godina živela i radila u Africi, kao ekspert u kontroli iskopanog materijala iz tamošnjih rudnika. Kaže da je imala odličnu platu i uslove života, ali da to nije dovoljno da bi čovek mogao da kaže da ima kvalitetan život.

I Sanja i Vladimir slažu se da je biti svoj gazda i stvarati nešto svoje neprocenjivo, a da život na selu može biti daleko lepši nego gradski.

 

izvor/foto: telegraf.rs

Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu