Kultura

Nemojte se ogrešiti

U Srbiji na Vavedenje prestaju svadbe, ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, niti sklapati ugovore, započinjati velike radove, a nerotkinje treba da spavaju u manastiru.

Srpska pravoslavna crkva proslavlja praznik Vavedenje Presvete Bogorodice, ili uvođenje u crkvu, koji simbolizuje dolazak trogodišnje Marije u Jerusalimski hram i njeno zaveštanje Bogu. Marija je u skladu sa zavetom roditelja Joakima i Ane – da će ako dobiju porod, dete dati u hram – dovedena u Jerusalim i uvedena u hram.

U Srbiji na Vavedenje po običaju prestaju svadbe, koje se ne održavaju do prvih dana proleća. Običaj u takovskim selima bio je da se posle službe u crkvi svečano odevene i okićene cvećem iz venčanih venaca, okupe sve mlade koje su se ove jeseni udale.

Kod Srba se ovaj dan još zove i Sveta Prečista. Na ovaj dan, koji se zove i Ženska Bogorodica, svetkuju se rodilje i nerotkinje, a mnogi se na ovaj dan i pričešćuju. U selima južnog Pomoravlja na Vavedenje važi običaj da nerotkinje odu da prespavaju u manastir Crkovicu, kako bi im Bogorodica podarila mogućnost da imaju porod.

Vavedenje je i slava stočara koji veruju da im Bogorodica štiti stoku od zveri. U kalendaru Srpske pravoslavne crkve Vavedenje je upisano crvenim slovom, a inače se smatra jednim od 12 najvećih hrišćanskih praznika. Vavedenje se smatra takozvanim usečnim danom, što znači da tog dana ne treba preduzimati nikakve važnije poslove, sklapati ugovore, započinjati velike radove i slično.

I za Vavedenje važi pravilo da ne treba raditi po kući, prati veš, peglati i slično. Po broju svečara, ovaj praznik se nalazi na 14. mestu kao krsna slava Srba.

Vavedenje je i slava srpske svetinje, manastira Hilandar. Iako Grčka pravoslavna crkva slavi Vavedenje po novom kalendaru (21. novembra), na celoj Svetoj Gori tradicionalno se i 4. decembra obeležava Dan Bogorodice, a centralnu liturgiju drže srpski sveštenici iz Hilandara. Bogorodica je po predanju jedina žena kojoj je ikada bilo dozvoljeno da stupi na tlo Svete Gore, tokom svog misionarskog putovanja po povratku iz Svete zemlje. Ona je zbog toga ujedno i zaštitnica cele Svete Gore, odnosno grčkog poluostrva Atos.

Pored Hilandara, srpski manastiri Bradača, Sićevo, Kalenić i Vavedenje su posvećeni ovom prazniku. Na pravoslavnim ikonama Vavedenje je predstavljeno scenom u kojoj trogodišnju Mariju i njene roditelje prima prvosveštenik Zaharije, otac Jovana Preteče.

 

Pratite iKragujevac na VIBERU:
http://chats.viber.com/ikragujevac

×