Stevan i Filip Stojanović su rođena braća iz Aranđelovca i boluju od autizma. Imaju 11 i 8 godina i danas je trebalo da budu u Turskoj kako bi im bile urađene po 2 transplantacije matičnim ćelijama. Samo 18.000 evra, potrebno je za tretmane, a tu su i avionske karte, smeštaj, dodatni lekovi. Porodici Stojanović, nedostaje još oko 4.000 evra da bi pokrili troškove i pomogli svojoj deci.
Rođeni su kao zdrave bebe - prohodali, progovorili i iznenada se povukli u svoj svet. Najpre stariji Stevan, a posle tri godine i Filip. NJihova majka, koja je odrasla bez roditelja, i otac o autizmu ništa nisu znali, osim da moraju napred.
Pripremili: Nevenka Đelić i Marko Kovačević
“Ja imam porodicu napokon i decu imam i hvala Bogu muža i mi se stvarno borimo, borimo se za njih i ne posustajemo”, kaže Gordana Kerić iz Aranđelovca.
Stevan i Filip, do sada su primili po 2 doze matičnih ćelija, a prema proceni lekara, trebalo bi najmanje po 10. Zakazani odlazak u Tursku, morali su da pomere, jer nisu sakupili novac. Zahvalni su svakom ko je pomogao i pomaže mališanima, od građana, preduzeća, opštine, udruženja, škola koje pohadjaju, jer je pomak na bolje - i te kako vidljiv.
“Deca su ga dobro prihvatila, to bez daljnjeg i on nije agresivan dosta je smireniji mogu sada na metar ga pustim iz ruke kad idemo ulicom. To pre nije bilo”, navodi Marina Mareščuk, lični pratilac Filipa Stojanovića.
“Znam da su Aranđelovčani ljudi velikog srca i da su spremni da pomognu, a ja bih još jednom apelovao na sve da se i oni uključe i pomognu Stevanu i Filipu.”, poziva Nenad Bojić iz Udruženja "Omladina Aranđelovac".
“Odlazak u Tursku je prosto mogućnost za njihovo bolje sutra da imaju srećnije detinjstvo kao što to zaslužuju sva ostala deca”, smatra Snežana Žarković iz Udruženja "Deca u srcu".
To je i jedina želja njihovih roditelja a najveća sreća, što deca -sada komuniciraju sa njima, pišu, čitaju, znaju engleski. To im daje snagu, a ovi skromni ljudi, bore se za svaki dinar, da bi sinove osposobili za život i pružili im što bolju negu.
“I dan danas idem radim stovaram kamion kad ima, kokice prodajemo ispred škole, borimo se za njih da oni imaju”, kaže Nikola Stojanović, iz Aranđelovca.
“Dešavalo mi se da po 10 zgrada čistim za 1.000 dinara. On kad je čuo hteo da me ubije, ali ja sam znala da ću kući doneti deci, da me oni čekaju”, kaže Gordana Kerić.
Stojanovići sad čekaju na nas. Drže se i ne gube nadu, bore se za svoju decu , za porodicu koja uprkos svim nedaćama i teškom životu, zna šta je najvažnije. Za Stevu i Filipa, to je slanje poruke 1314 na broj 3030, fondacije "Budi human".
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
