Vojni sindikat Srbije najavio je da će u nedelju, 24. marta u Kragujevcu biti održano „centralno narodno obeležavanje“ 20. godišnjice početka NATO agresije na Saveznu Republiku Jugoslaviju. NATO bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zvanično je počelo 24. marta 1999. godine u 19 časova i 55 minuta. Bombardovano je područje Kosova i Metohije. Tokom narednih dana bombardovani su i veći gradovi Srbije i Crne Gore: Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Leskovac, Podgorica, Sombor, Subotica
24. marta, prve večeri bombardovanja oštećeni su muzej “21. oktobar” i Istorijski arhiv Šumadije, kada je sa 2 "tomahavk" krstareće rakete pogođena kasarna “Milan Blagojević” u Šumaricama.
U noći između 8. i 9. aprila, sa više projektila, dejstvovano je po objektima u “Zastavi”. Fabrika automobila i Energetika su bile pogođene, a bombe su razorile i deo Zastava kamiona. Pričinjena je i velika materijalna šteta na stambenim objektima u centru grada.
12. aprila pričinjena je najveća šteta u drugom bombardovanju “Zastave”, koje je bilo u noći između prvog i drugog dana Uskrsa.
Tada je fabriku pogodilo 14 avionskih projektila "vazduh-zemlja", a jedan projektil koji je pao kod ulaza “Šest topola”, nije eksplodirao. Potpuno su razoreni “Kovačnica”, “Lakirnica”, zgrada Elektronsko-računarskog centra i “Alatnice”.
U noći 13 aprila, raketirano je vojno skladište rezervoara sa gorivom u selu Leskovac kod Knića, na koga je ispaljeno pet projektila koji su uništili ogromne količine goriva. A odmah sutradan, u ponoć između 14. i 15. aprila ispaljeno je osam projektila na objekte u blizini Železničke stanice.
U noći 9. maja pogođena je pošta na Aerodromu, ali projektil nije eksplodirao.
28. maja meta NATO aviona bila je kasarna “Vojvoda Radomir Putnik” u centru Kragujevca, i pogođena je sa tri projektila. Velika materijalna šteta na vojnim objektima se vidi i danas, 16 godina kasnije, a od detonacija su popucala mnoga stakla u centru grada.
Poslednji zabeležen napad na Kragujevac se dogodio 30. maja, kada je uništen antenski stub predajnika Radio Kragujevca koji se nalazio pored Instituta za strna žita. Špekulisalo se da je taj projektil bio namenjen neeksplodiranoj raketi u pošti na Aerodromu kako bi je aktivirao.
Prema zvaničnim podacima vojske, tokom NATO agresije izgubila je 659 pripadnika, od kojih je 628 poginulo, a nestao 31 vojnik. Među njima je 41 Kragujevčanin.
Za 78 dana poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi.
Ukupna materijalna šteta procenjena je na više desetina milijardi dolara. Ratni gubici NATO-a u ljudstvu i tehnici nikada nisu obelodanjeni.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
