STIGLA SU ČETIRI JAHAČA, STRANCI SU ODUŠEVLJENI ŠUMADIJOM: "Umesto kafe, sipaju nam rakiju"

Četiri jahača iz Nemačke, Švajcarske i Mađarske upravo na konjima prelaze put od 3.500 kilometara, od grčke Atine do Kasela u Nemačkoj, i zaustavili su se usred Šumadije.

Neobični karavan najveći deo planirane trase prelazi baš kroz Srbiju, čak 700 kilometara. Jahači kažu da su im konji prezadovoljni travom, oni srpskim gostoprimstvom i da su zaprepašćeni lepotama kroz koje jašu još od početka maja. Samo ih zbunjuje što im nakon poziva na kafu, srpski domaćini sipaju rakiju.

Ovaj pohod je inspirisan istorijskim putovanjem Švajcarca koji je 1925. godine sa dva konja rase Kriolo putovao iz Buenos Airesa do Vašingtona. Jahač je za tri godine pohoda prešao 16.000 kilometara i postao narodni heroj Argentine.

Zvao se Aime Felix Tschiffely.

Karavan od Atine do Kasela iz 2017. čini četiri jahača, profesionalaca u jahanju na duge staze, koji učestvuje u projektu “Long ride Europe”. Oni su Peter van der Gugten, Zsdolt Szabo, Tina Boche i David Wewetzer. U karavanu je pet konja različitih rasa.

– Sve je kod vas zeleno, čisto je i veoma je interesantno videti ove planine, jahati kroz šume, pokraj reka. Divila sam se seoskim kućicama. Pre tri dana probudila sam se na najlepšem mestu, na Gledićkim planinama u Šumadiji. Oko šest sati probudio me je zvuk konja koji pasu.

– Otvorila sam oči i videla sunce koje je tada izlazilo. Samo sam ćutala, gledala, osluškivala i upijala mirise trave i te čistoće. To je jedan od najlepših trenutaka u mom životu, kaže jahačica Tina Boche – poreklom iz Argentine.

Peter van der Gugten, koji već 30 godina organizuje jahanja na duge staze, kaže da je Srbija idealna za jahanje, a Šumadija posebno, zbog trave za konje u izobilju.

– Profesionalni sam jahač na duge staze, time se bavim celog svog života. U Srbiji smo desetak dana, ovo je posebna zemlja. Ima divne trase za jahanje, sve je prirodno. Svuda je trava i drveće. Preporučio bih svima da dođu i jašu kroz lepote ove zemlje, vi morate ovo da razvijate, kaže Peter van der Gugten.

Domaćin jahačima bio je Igor Gajić, koji na svom imanju u selu Kamenica, nedaleko od Kragujevca, ima svoje konje i bavi se seoskim turizmom, a gosti su mu mahom stranci, o čemu je Telegraf već pisao.

Gajić je sa karavanom krenuo od Niša i jahače vodi kroz Srbiju. Pomoć im, što se tiče puteva i orjentacije, pružaju članovi konjičkih klubova duž Srbije, planinari, biciklistički klubovi.

– Imali smo smeštaj svaki treći ili četvrti dan, najviše zbog tuširanja. Stanemo u selo, kažemo- dobar dan i pitamo za smeštaj. Seljak nam pokaže staru kuću, bez struje i vode, ali ima kreveta. Kažemo- odlično, razvučemo produžni kabal i gotovo. Takvi su naši ljudi. Dok mi “uvedemo” struju, stiže kafa i još češće- pitaju nas za kafu, pa donesu rakiju.

Onda mi slike sa puta “okačimo” na društvene mreže i svi nas pitaju kako smo pozvani na kafu, a nigde se kafa ne vidi.

I uvek nas seljaci pitaju hoćemo li nešto da pojedemo. Ipak, naši gosti nisu iznenađeni time jer su čuli za srpsku gostoprimljivost, kaže Gajić.

On objašnjava da je jedan od razloga sprovođenja projekta “Long ride Europe” bezgranično putovanje na konjima.

– To znači, vi u Budimpešti sednete na konja i jašete do Ciriha, a papire cariniku dajete s konja. Kod nas na granici to je trajalo pet sati, iako sam ja svu papirologiju pripremio.

Cilj nam je da probijemo te granične barijere, ja želim da sednem na jedan od svojih 17 konja i tako putujem u Cirih, zašto da ne, pita Gajić, koji se bavi terenskim jahanjem i to po desetak dana u kontinuitetu, širom Srbije.

Mada su u startu borci za zaštitu životinja bili nepoverljivi prema celoj ideji, smatrali da je ovo mučenje konja, jahači kažu da životinje čuvaju kao sebe. Konji se odmaraju na svaka dva sata i pasu. U Šumadiji su bili kao u raju, kaže Peter van der Gugten, objašnjavajući da se konji toliko najedu za pola sata da sami traže da krenu dalje.

Veće odmore životinje imaju na svaka tri dana, kada odmaraju noć i pola dana.

A jahači su odmor i jaku hranu dobili 18. i 19. maja na ranču Gajića u selu Kamenica. Ručali su jagnjetinu ispod sača i gulaš od divljači. A onda im valja nastaviti put, treba stići do nemačkog Kasela do kraja jula, brzinom od oko 40 kilometara na dan.

Izvor: Telegraf