Srbija ima visoko kvalitetna vina koja se mogu meriti sa već čuvenim sortama svetskih vinskih regija. U našim vinogradima uspevaju podjednako dobro i crne i bele sorte grožđa, a poslednjih godina u vinsku priču uključene su i stare domaće autohtone sorte.
Treći po redu Salon vina u Kragujevcu okupio je čak 58 vinarija iz Srbije i regiona. Preko tri stotine vrsta vina izloženo je posetiocima koji su mogli da se uvere u kvalitet i tradiciju proizvodnje srpskih vina.
"U Srbiji sada ima dosta dobrih vina naših domaćih srpskih proizvođača. Kada su u pitanju vina iz Vojvodine treba reći da je Vojvodina više sinonim za ratarske kulture, pšenicu, kukuruz, međutim kada se spomene recimo Fruška Gora, e to je onda pravi sinonim za vrhunska vina", rekao je Sava Jojić- vinarija "Mačkov podrum", Irig Fruška Gora.
"Počeli smo sada da podižemo mlade zasade domaćih sorti jer je stvarno greh zapostaviti naše sorte koje su nekada bile zastupljene, a kod nas u Šumadiji je to recimo prokupac", izjavio je Čeda Stevanović- vinarija "Stari Hrast'', Kragujevac.
"Pre pet godina smo došli na ideju da napravimo vino sa etiketom "Toma Zdravković'' vođeni parolom da svaki pravi boem zaslužuje vino sa svojom etiketom. Realizacija je konačno došla prošle godine", saopštio je Đorđe Živanović- vino "Toma Zdravković'' vinarije "Budimir'', Aleksandrovac.
Kultura i tradicija ispijanja vina podrazumeva i konzumiranje odgovarajuće hrane, a poznavaoci ovog pića preporučuju igranje ukusima iako i tu postoje određena pravila.
"Sigurno da ne ide neko crveno oporo vino uz ribu, rečne školjke, morske plodove i sigurno da ne ide belo slatko vino uz meso divljači", rekao je Slobodan Jović- profesor za tehnologiju vina u penziji.
Najveći problem je nedovoljna količina proizvedenih srpskih vina za potrebe svetskog tržišta.
"Posle Drugog svetskog rata u Srbiji je bilo 110 000 hektara pod vinogradima, a 2012. godine kada je poslednji put rađen popis videlo se da Srbija raspolaže sa 21 000 hektara vinograda. To je najbolji pokazatelj koliko imamo malo vinograda a koje količine mi možemo u stvari da ponudimo svetu", izjavio je Zoran Dragojević Žorž- kancelar Viteškog vinskog reda Šumadije.
Sa zaštitom geografskog porekla srpskih vinskih regija učinjen je veliki korak u prepoznatljivost i posebnosti naših vinarija na vinskoj mapi sveta.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
