Zaboravljene zarazne bolesti, od kojih je nekada u epidemijama umiralo na hiljade ljudi, a koje su bile gotovo iskorenjene, prete ponovo da se vrate, jer je poslednjih godina opao obuhvat vakcinacijom dece.
U epidemiji malih boginja u Rumuniji, koja još uvek traje, zaraženo je više od 3.500 ljudi, a umrlo 17 osoba.
Slične epidemije dešavale su se i u Republici Srpskoj, Federaciji BiH, a u Srbiji su do sada registrovani samo pojedinačni slučajevi.
Slično je i sa rubeolom, zauškama, dečjom paralizom, velikim kašljem, tetanusom, velikim boginjama.
Te bolesti su bile pred eliminisanjem, a neke i iskorenjene, ali zbog sve manjeg obuhvata vakcinacijom prete da se vrate u epidemijama.
Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi se zarazne bolesti držale pod kontrolom mora biti vakcinisano minimum 95 odsto dece i da samo toliki obuhvat garantuje da virus neće imati plodno tle da se razvije.
U Srbiji obuhvat MMR vakcinom (male boginje, rubeola, zauške), koja se daje u drugoj i sedmoj godini života, je 81 odsto, odnosno u sedmoj 91,1 odsto, dok je u Beogradu obuhvat vakcinacijom u drugoj godini pao na 65 odsto.
"Činjenica je da nas nisu potresale velike epidemije i da ih nije bilo dugo. To je doprinelo da prestanemo da mislimo na njih i da mislimo da će neko drugi da obavi naš posao zaštite, pre svega nas samih i naše dece, a onda i kompletne populacije, a to je vakcinacija", kaže infektolog Goran Stevanović.
Pojašnjava da zarazne bolesti sada traže svoj prostor, a to su ljudi koji nisu vakcinisani i nisu zaštićeni, te se u zemljama koje nemaju dobar obuhvat vakcinacijom već javljaju epidemije.
Epidemiolozi i virusolozi upozoravaju da neke zarazne bolesti, kojih zahvaljujući vakcinaciji nije bilo poslednjih decenija, kada bi se pojavile mnogi lekari ne bi znali da ih prepoznaju jer ih nikada nisu videli u praksi, već su ih videli samo u knjigama.
Virusolog Ana Gligić kaže da je to bio razlog velike epidemije variola vera (velike boginje) 1972 godine, koja nije prepoznata u startu.
Bolest su videli i znali kako izgleda jedino infektolozi profesor Miomir Kecmanović i docent Vojislav Šuvaković koji su bili na specijalizaciji u Indiji, gde je bilo variole, ostali su o bolesti znali samo iz knjiga.
"Međutim, dok su njih pozvali, variola se već raširila", kaže Gligić, koja je kao šef laboratorije za opasne viruse u Torlaku potvrdila prvi slučaj variola vere u Srbiji, ali i prva videla i potvrdila još opasniji Marburg virus, ali su je kolege iz Marburga pretekle, jer je rukovodstvo Torlaka odlučilo da se sačeka dan- dva da se to objavi.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
