Stanovnik Srbije je prošle godine u proseku potrošio tri i po kilograma kafe. Kafa se najviše uvozi iz Brazila, a dva najveća proizvođača u Srbiji pokrivaju oko 85 odsto tržišta. Sve je više kafe sumnjivog kvaliteta, pa su i zaplene češće.
Na ambalaži je kafa predstavljena kao čista, bez dodataka, a ispitivanjem smo utvrdili da to nije tačno. U stvari, u nju su dodati soja, ječam, kukuruz, žir ili industrijski grašak - naveli su u Centru potrošača Srbije
Najnovije istraživanje Centra potrošača Srbije (CEPS) pokazalo je da se prava kafa nalazi tek u svakoj četvrtoj kesici koju kupujemo dok se u ostalim uz zrna ovog napitka nalaze i grašak, žir, kukuruz, soja i ječam.
Problem je što proizvođači na pakovanju ne naznače da ima surogata i ne stave u kom procentu.
U Srbiji ima više od 200 trgovinskih marki kafe, a 90 odsto njih nema pravilnu deklaraciju. To znači da nema spiska sastojaka, njihove količine, uslova čuvanja, nije naznačena serija, ne piše ništa o alergenima i slično – kaže Ružica Madžarević iz Centra potrošača Srbije.
Stručnjaci smatraju da je ubacivanje surogata praksa malih proizvođaća kafe jer na taj način proizvedu veće količine ovog napitka i posao im se više isplati.
Predsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije Goran Papović kaže da se tako obmanjuju kupci.
Mislimo da kupujemo kafu, a u stvari kupujemo grašak ili ječam! Ako ima surogata u kafi, to onda mora da stoji i na deklaraciji. Kazne zbog nepravilne deklaracije, a samim tim i obmane kupaca kreću se od 300.000 do dva miliona dinara – kaže Papović.
Od akciza na kafu prošle godine država je zaradila gotovo tri milijarde dinara. Akciza na neprženu kafu je 83 dinara po kilogramu, a na prženu 104.
Akciza na kafu se plaća, ali se na pakovanje ne lepe akcizne markice, što nije slučaj sa cigaretama i žestokim alkoholnim pićima, na primer, pa se očekuje pokretanje inicijative za promenu zakona radi zaštite od nelojalne konkurencije.
Andrej Bele, generalni direktor "Grand kafe", kaže da je akcizna markica na ambalaži dokaz da je ta kafa uredno prošla proces uvoza, da su carina i akciza na taj proizvod plaćene i na drugoj strani, to je dokaz kvaliteta, da je u toj kesici isključivo sirova kafa proizvedena, odnosno prerađena u njihovim pogonima.
"Akcizna markica kao sastavni deo deklaracije neće poskupeti gotov proizvod", kaže Bele.
Uvođenje akciznih markica na kafu bilo bi važno za potrošače, smatraju u potrošačkim organizacijama
"To znači kvalitet proizvoda, bezbednost, njegovu zdravstvenu ispravnost. Nećemo biti u situaciji da kupujemo kafu ispod tezge, već u legalnim tokovima i na ovaj način, praktično, proizvođač dodatno potrošačima garantuje za kvalitet svog proizvoda", kaže Vera Vida iz Centra za zaštitu potrošača.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
