Večeras, posle održanih časova , posvećenih Milošu Crnjanskom, uputio sam se ka Svečanoj sali svoje gimnazije, dupke punoj, divnih Kragujevčana koje je , sve zajedno okupio, naš amigo, jedan od najboljih kragujevačkih učitelja i načelnik Školske uprave, naš popularni Joksa Goran Joksimović Povod je bila promocija spomenara U istom dresu, posvećena Joksinoj velikoj ljubavi, košarci.
Na naslovnici KK Radnički 1950, a tu je i Joksin broj sa dresa, čista petica, ne samo kao broj na dresu, nego i za životnu priču koju je toplo podelio sa prepunom salom , ispunjenom Joksinim prijateljima. Ređale su se priče o Joksinim drugarima sa košarkaškog terena, biranim rečima istakao je po čemu će uvek pamtiti Šrafa, Baticu, Musu, Trička, Zoću i još pregršt svojih drugara koji su, na današnji dan, proslavili 40 godina drugovanja u klubu koji ih je oblikovao u divne, uspešne ljude koji nisu zaboravili na esencijalne vrednosti života, koje bi mi, Joksine mlađe kolege, trebalo da širimo među svojim učenicima u vremenu koje se meri lajkovima na društvenim mrežama Toga među njima nije bilo, zajednički dres KK Radničkog oblikovao ih je da cene jedni druge, da u važnim mečevima, onaj ko treba da igra, dobija bolje patike od onoga ko ostaje rezerva. Uz odabrane romanse, sevdalinke, zapevao je i dragi domaćin pokazavši što je jedan od najboljih među nama. Pristalica neformalnog prilaza školi, sa željom da je svako dete zavoli, kao što njega cene i vrednuju mnoge generacije kojima je bio putokaz na raskršćima života. Nesvesno, uz pomoć prijatelja, održao je čas humanosti, dobrote, poverenja, povezanosti među ljudima koje veže zajednička strast, košarka, ali i mnogo toga još. Sada, sa kojim kilom viška, sedim vlasima, uviđaju da je jedina sreća u ljubavi, poverenju, druženju, a nekada samo u zajedničkom ćutanju.
Dobio sam veče kao najskuplji poklon, da toga nisam svestan, dok nisam ušao u stan i prevrtao po glavi pregršt misli koje su me obogatile.Čovek se uči, dok je živ. Bistrina uma data nam je kao nagrada, a naše je da, kao naš dragi Joksa, to pretvorimo u oružje kojim se štitimo od ovog ludog sveta. Dragi, moj amigo, Goran Joksimović , hvala ti na podršci , održanoj lekciju, a potrudiću se kao mlađi kolega da tvoj Spomenar i divne životne pouke prenesem na svoje đake kojima se dajem nesebično, kao što si i ti to radio, a nastavljaš i dalje.. plovi svojim morem, dragi prijatelju…
Mario Badjuk
Foto: Miloš Ignjatović
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
