Na ovogodišnjem FEST-u koji se održao od 25. februara, publika je imati priliku da pogleda film "Mrak" koji će se definitivno svakom gledaocu uvući pod kožu.Film je osvojio nagradu publike na 33. filmskom festivalu u Trstu, a napravljen je po istinitomU pitanju je psihološki triler koji pokazuje istinite događaje iz vremena martovskog progona na Kosovu i Metohiji 2004. godine .Cela priča zasniva se na preostalim srpskim porodicama koje su se do poslednjeg daha borile za to da ostanu na svojim ognjištima. Možemo vidti kroz kakvu muku, bol i borbu su prošli kako bi sačuvali ono što su godinama sticali.
-Zato mi je bila najznačajnija reakcija ljudi sa KiM. Oni su to sve preživeli. Mi sa strane smo bili samo nemi svedoci dešavanja te godine. Kada su odgledali film, mnogi su ostali zatečeni tim osećajem straha u teskobe koji im se povratio ovom pričom. Imao sam unisone reakcije istinitosti i vrlo pozitivne reakcije naših ljudi iz enklava. Film je čini mi se bolje prihvaćen dole , nego u Beogradu. Mada su i beogradske reakcije bile odlične i iznad mojih očekivanja. Ali, ta mini turneja, 6-7 projekcija po srpskim enklavama na KiM je ono što mi je dalo ogromno samopuzdanje po pitanju filma koji smo uradili.
Radnja se dešava nekoliko dana posle pogroma, a u središtu je lik devojčice, kako ste došli na ideju za ovaj film?
Ova film, jer ovu tematiku svi zaobilaze u velikom luku?o je bila mnogo značajna tema za mene u ovom trenutku mog života. Ideja je došla od devojčice koje je napisala pismo tadašnjem predsedniku, a koja je tako pokušala da pronađe svog nestalog oca. To kratko pismo u meni je poremetilo emocije, izazvalo lavinu osećanja i strašan poriv da muka te devojčice mora da bude prikazana svetu u vidu filmske priče.
Koliko je bilo potrebn snage i truda da oblikujete svoju priču u psihološki film sa elementima horora?
U toku rada na scenariju došao sam do ideje da priču premestim sa koloseka socijalne drame stilski bliže filmskom žanru psihološkog horora. Učinilo mi se da će na taj način film imati univerzalnije značenje inaći bolji način da dopre do najšire publike.
Jeste li imali pomoć u pisanju scenarija?
Imao sam veliku pomoć pri istraživanju činjenica oko priče, zatim nekih konkretnih situacija koje su se desile ljudima,pa čak detalj sa pištaljkama koje se Srbima dele da bi zviždali u pomoć, kad im je potrebna. Ovaj nadrealni detalj sam saznao od Živojina Rakočevića, književnika, strašno hrabrog čoveka koji je već više od 25 godina stalno u centru zbivanja na KiM i mnogo radi za srpsku zajednicu južno od Ibra. Scenario sam napisao sam, ali bez tih određenih stvari, koje su začinili priču, ovaj film ne bi bio isti.
Koliko ste stvarnih događaja tokom pogroma pretočili u film?
-Osnovna priča je istinita. Detalji , koje sam ubacio u film, činjenice su do kojih sam došao u toku višegodišnjeg istraživanja i povezao ih sa glavnom pričom.
Pravo otkorvenjeje devojčica Miona Ilov, kako ste je pronašli?
-Mionu smo sreli u Prokuplju. Bila je odabrana među pedesetak devojčica. Decu sam tražio samo po jugu Srbije i Kosovu. Miona nas je privukla svojom neobičnom harizmom, a posle sam video da iza toga stoji ogromna emotivna dubina u toj jedanaestogodišnjakinji, i visoka inteligencija. I to je bila dobitna kombinacija.
U filmu glumi i Danica Ćurčić, rodom sa područja Šumadije, koja uspešnu karijeru gradi u Danskoj, jeste li svesno izbegli već dobro viđena lica za svoj film?
-Nisam. Bilo je nekoliko glumica o kojima sam razmišljao za ulogu Vukice. Danicu sam znao iz filmova i serija. Nisam znao da ona govori srpski. Moja producentkinja Snežana van Hauvelingen mi je rekla da se videla jednom priliokom s njom i da perfektno govori maternji jezik. I tu je onda nekako odluka pala. Mislim da je jako značajno da se Danica pojavila u srpskoj kinematografiji. Radi se o jednoj velikoj glumici, sa kojom ova zemlja treba da se ponosi.
Scenarista i reditelj Dušan Milić, poznat po filmskim ostvarenjima Jagoda u supermarketu, Guča! i Travelator, kao i televizijskim serijama Folk i Sumnjiva lica, u Mraku pokazuje da je u dobroj stvaralačkoj formi. Slažete li se sa ocenom Đorđa Bajića?
-Ne bih to nazvao formom. Kondicija je važna, ali suština je, mislim posvećenost i entuzijazam sa kojim morate da pristupite. Nakon toga ste u Božjoj milosti da film ispadne dobar… Ali ako Đorđe Bajić kaže…;)
Film je osvojio nagradu publike na 33. filmskom festivalu u Trstu, a napravljen je po istinitom događaju, pa je sam doživljaj filma mnogo jači?
-Mislim da je u ovom slučaju prednost filma što je napravljen po istinitom događaju. Možda je i to uticalo na publiku.
Film nije dobro prošao na zapadu, mislite li da bez politike u današnjem vremenu nema ni umetnosti?
-Politika je realnost naših života. Postaje sve moćnija. Tako utiče i na umetnost Plašim se da tek ulazimo u vreme potpune kontrole i u sferi umetnosti.
Jaz između Srba i Albanaca čini se nepremostivim, može li se, po Vašem mišljenju i iskustvu, to rešiti na civilizovan način?
-To sam već nekoliko puta rekao. U sadašnjim okolnostima , mislim da još nije sazrelo vreme da se razdor između dva naroda prebrodi. Ali jednom će verovatno doći. Naravno da je civilizovani način jedini prihvatljiv.
Koliko ste zadovoljni uspehom Festu? Koje nagrade je film dobio?
- Film ne dobio nagradu za najbolji film u regionu, koja nosi ime Nebosja Đukelić. Jako sam ponosan na tu nagradu, jer je Nebojša Đukelić između ostalih uticao da zavolim film.
Posebno ste vezani za Kragujevčanina Nikolu Rakočevića, šta ga izdvaja iz plejade mladih glumaca?
-Nikola i ja smo se upoznali na audiciji za Travelator pre petnaestak godina. Desilo se neko prepoznavanje na metafizičkom planu, pa iako smo potpuno drugačijeg mentalnog sklopa , odlično se razumemo. U njemu je neka specifična duhovnost koja se retko sreće. I siguran sam da sve uloge koje je ostvario u svom životu do sada, nisu ni delić onoga što može da uradi. Ima u sebi mnogo ‘nivoa’ koje tek treba da iskaže. I uradiće to.
Kakavu budućnost filmu predviđate?
-Mislio sam da je umro pre nekih desetak godina, ali oživeo je nekako. Izgleda da će filmova uvek biti u bioskopima, samo je pitanje koja vrsta filma će tu da opstane. Tu sam pesimista.
Autor: Mario Badjuk
Foto: Promo
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
