Na današnji dan umro je legendarni Raka koji je u Kragujevcu oborio avion

Raka je nemački “rumpler”, iznad Kragujevca, oborio hicem ispaljenim iz poljskog topa.

Tokom 1915. godine autrougarske eskadrile su tri puta bombardovale centar srpske vojne industrije, grad Kragujevac.

Pošto u to vreme nije bilo pravog protivavionskog naoružanja, majstori kragujevačke Vojne fabrike su prepravili poljske topove zaplenjene u balkanskim ratovima i postavili ih na obližnje brdo da brane grad.

Redov I voda Radivoje Raka Ljutovac, rodom iz sela Poljna kod Trstenika, dvogledom je ugledao tri neprijateljska aviona iznad grada 30. septembra. “Verovao sam u svoju ruku i iskustvo iz artiljerije. Avion se ukazao na spravi za nišanjenje. Eto srećnog trenutka. Sada treba biti miran, staložen. Tren-dva i moja ruka povlači obarač. Iz cevi je suknuo plamen. Istog trenutka avion se zateturao, iz njegovog trupa izbio je gust dim. Zatim je krenuo ka zemlji”, pričao je kasnije heroj Raka.

Avion koji je vojnik Ljutovac oborio nije bio direktno pogođen granatom, jer je svaka granata imala tempiranje, tačnije vreme nakon kojeg eksplodira. To znači da je ona najverovatnije eksplodirala u blizini aviona, dovoljnoj da ga šrapneli oštete i pošalju u sam centar Kragujevca, prenose hroničari.

Ostalo je zabeleženo da je vojnik Raka odmah potom na konju dojurio u grad i čim se našao ispred onoga što je ostalo od aviona stao mirno i vojničkim pozdravom odao poslednju poštu neprijateljima, poginulom pilotu Fon Štefanu i njegovom pomoćniku Otu Kišu.

Ovaj trenutak smatra se početkom srpske PVO, a ujedno je prema raspoloživim podacima prvo obaranje aviona iz topa na svetu!

“Komandant dade Raki konja da odjaše na lice mesta, više da ga ne bi sam ubio, jer se oglušio o naređenje i pucao iz topa iz čistog revolta!”, svedočio je potom Zvonimir Ljutovac, rođak Rakin. “Avion je pao u Ulicu prestolonaslednika Petra. Raka je dojahao do olupine i salutirao poginulim vojnicima. E, to je bio moj pradeda. To je bio srpski vojnik”.

Radoje Ljutovac nije imao direktne potomke, iako se dva puta ženio. Odmah po ratu otvorio je trgovinsku radnju u Trsteniku gde je danas zgrada suda. Živeo je složno sa rođenom braćom Mirčom i Živadinom.

“Uvek je morao da ostane jedan sin u Poljni da se ne ugasi ognjište. To je bila sudbina mog dede Svetomira, oca Dragiše i sada mene”, kaže Zvonimir. “Pradeda Raka nam je uvek pomagao, ali i ja sam njemu. Bio sam mu vodič do moje 14. godine, jer je pred smrt izgubio vid”, navodi on.

Ostavio je rodbini i prijateljima dragocenu priču iz srpske istorije. Često je pričao u kafani „Jadran“ u Trsteniku gde je imao počasno mesto. Družio se sa Živojinom Mišićem. Slavila ga je kraljevska porodica, primao je savezničke delegacije u Beogradu i u Kruševcu.

“Kako nije imao rođenu, pomagao je tuđoj deci, a koliko ih je samo po Poljni i Trsteniku iškolovao, to niko ne zna”, ispričala je ranije Dušica Ljutovac, Zvonimirova supruga. “Po smrti je sve svoje poklonio opštini, sudu, banci i porodici. Čak je svaki predmet u kući, koji danas čuvamo popisao i pribeležio kome poklanja, od stolice do šifonjera”.

Posle obaranja aviona Radoje Ljutovac unapređen je u kaplara, a kasnije na Solunskom frontu i u narednika. Odlikovan je Karađorđevom zvezdom, medaljama Albanska spomenica i Spomenica rata. Dan 30. septembar slavi se kao Dan Artiljerijsko-raketne jedinice Vojske Srbije, a kragujevačka kasarna nosi Rakino ime.

Raku su, za svog pretka, prisvojili oni srpski raketaši koji su 27. marta 1999, tokom NATO bombardovanja, iznad Buđanovaca oborili „nevidljivi“ američki avion F-117A.