Porodičnu tradiciju treba čuvati jer je ona čuvar najlepših i najdragocenijih uspomena jer iza svakog stoje njegovi preci i priče kao svedočanstva nekih prošlih vremena.
Bilja Božović iz Kragujevca čuva svoju tradiciju, a na Fejsbuku je ispričala kako je jedan njen važan deo dobio "moderan oblik"- primenu 100 godina nakon njegovog nastanka.
Napisala je i sve detalje o njegovom poreklu, otkrivši sponu koja povezuje muškarca sa slike i nakit na ruci njegovog potomka.
"Moj stariji sin već godinama nosi jednu zanimljivu narukvicu, napravljenu od srebrne viljuške.... Ona je iz domaćinstva mog pradede Dimitrija Popovickog,ovog zgodnog brkatog lika sa slike.. a taj srebrni escajg je donet kao miraz moje prababe Angeline, devojački Nikolić...
Prvo je sa njom otputovao u Zadar , gde je Mita, kako su ga zvali u familiji, završio bogosloviju, tamo se baka rodila 1913(još se u kući negde čuva njena krštenica, pisana ćirilicom, sa pečatom pravoslavne crkvene opštine u Zadru )... Onda se mladi paroh preselio u Sentivan iliti kasnije Despotovo, pa u Vranjevo, kod Novog Bečeja, dobio još dve ćerke i na kraju otišao u Novi Sad, nastanio se u blizini Nikolajevske crkve...
Escajg putovao s njima, prelazio iz ruke u ruku, po ženskoj liniji, sve tri Mitine ćerke imale po jednu ćerku pa se to delilo u nasleđe...
Preživela jedna kašik, i dve viljuške... i danas ih, više od 100 godina posle ove priče, koristi moj tata, samo njih voli, a moj sin, Dimitrijev čukununuk nosi je ponosno na ruci...
Zemaljski dani teku, a kad nekih ljudi više nema, i njihove priče tonu u zaborav.... Ja čuvam mamine i bakine priče, a moj sin čuva delić porodične prošlosti.
Izvor: Blic žena
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
