Deca koja su ove godine krenula u prvi razred radiće poslove koje NE MOŽEMO NI DA ZAMISLIMO

U vreme razvoja i povezanosti genetike, veštačke inteligencije, nanotehnologije, 3D štampe i drugih segmenata koji ukazuju na to da se čovečanstvo nalazi na pragu četvrte industrijske revolucije, teško je predvideti tržište rada na kojem će se naći sadašnji školarci, priča profesorka Ekonomskog fakulteta Biljana Jovanović Gavrilović.

- Navedeni procenat je rezultat stručnih procena o mogućim efektima četvrte industrijske revolucije koja po obimu i složenosti prevazilazi sve što je do sada viđeno. Ranije smo mogli biti gotovo sigurni da će se jedna radna mesta ugasiti, a druga stvoriti, a sada za ovo drugo ne možemo da garantujemo i pitanje je kakav će biti neto efekat po zaposlenost - priča profesorka.

Iako je teško i zamisliti buduća zanimanja, poslove i kancelarije, izvesno je da ubrzani tempo tehnološkog razvoja menja i set veština koje su potrebne zaposlenima. Prema sprovedenim istraživanjima, gotovo 50 odsto znanja koja se danas stiču na prvoj godini studija iz oblasti tehničkih nauka zastareva do okončanja četvorogodišnjeg školovanja!

Jovanović Gavrilović ističe da se očekuje da među poslovima bliske budućnosti dominira rešavanje kompleksnih problema.

- Socijalne veštine, kao što je ubeđivanje, emocionalna inteligencija ili pregovaranje će takođe dobiti na značaju. Treba dodati i kognitivne sposobnosti, poput kreativnosti, matematičkog rezonovanja, vizualizacije. U budućnosti će se tražiti likvidne veštine, tj. fleksibilan skup veština koje dozvoljavaju prilagođavanje promenljivim okolnostima - nabraja ona, i dodaje da bi sve ove poželjne veštine trebalo da se stiču kroz proces obrazovanja i obuke.

Biljana Jovanović Gavrilović ističe da prelaz s informatičkog na digitalno doba nosi mnogo brže promene od dosadašnjih, koje iz korena menjaju tržište rada.

- Predviđanja na kratak rok i na globalnom nivou nisu optimistična, zbog čega je potrebno da se obrazovanje stavi u centar pažnje kao ključni faktor održivog razvoja i konkurentnosti savremene privrede - smatra ona.

To podrazumeva i osavremenjivanje sadržaja predmeta, ali i osposobljavanje mladih da se prilagode izazovima koji se ne mogu predvideti.

- Akcenat valja staviti na podizanje nivoa i kvaliteta obrazovanja stanovništva jer je to pretpostavka ekonomskog i društvenog prosperiteta. Naš razvojni adut ne treba da bude jeftina radna snaga, već znanje i inovacije kao ključni resursi modernog doba - kaže ona, i dodaje da je bitna i izgradnja ekonomskih, pravnih i političkih institucija.

Jovanović Gavrilović ističe da je učešće rashoda za obrazovanje u BDP-u svojevrstan signal posvećenosti države razvoju znanja i veština njenih stanovnika.

- Podaci za 2014. godinu pokazuju da se za obrazovanje u zemljama EU u proseku izdvaja 5,1 odsto BDP-a (u Danskoj, Švedskoj i Finskoj 7-8 odsto), a u Srbiji 4,2 odsto - kaže ona i dodaje da su veća ulaganja u obrazovanje potrebna, ali nisu i dovoljan uslov za izgradnju kvalitetnijeg obrazovnog sistema koji je prilagođen potrebama tržišta rada.

Komentarišući Indeks globalnog ljudskog kapitala koji je nedavno konstruisao Svetski ekonomski forum, profesorka ističe da Srbija, sa vrednošću indeksa od 62,50, premašuje svetski prosek i zauzima 60. mesto od ukupno 130 zemalja koje su uključene u istraživanje.

- Od četiri stuba na kojima počiva Indeks, Srbija najlošije rezultate beleži na planu korišćenja raspoloživih resursa (112. mesto u svetu), a najbolje kada je u pitanju formalno obrazovanje naredne generacije i celoživotno učenje tekuće radne snage (36. mesto). Slabo se kotiramo po kvalitetu obrazovnog sistema (95. mesto), ali kada je reč o raznovrsnosti znanja i veština visokoobrazovanih, zauzimamo visoko 16. mesto.

Profesorka Biljana Jovanović Gavrilović ističe i da se na osnovu istraživanja sprovedenih u Velikoj Britaniji Srbija svrstava u grupu zemalja pod akronimom TACTICS (Tajland, Argentina, Čile, Turska, Iran, Kolumbija i Srbija) koje se označavaju kao potencijalni globalni lideri među ekonomijama u razvoju u domenu visokog obrazovanja.

(Blic)