NA DANAŠNJI DAN: Ratni zločin 19. oktobra u Grošnici, Maršiću i Mečkovcu

Streljanje je izvršeno kao odmazda za 10 ubijenih i 26 ranjenih nemačkih vojnika nakon sukoba sa partizanima i četnicima na pola puta između Bara i Ljuljaka. Nemački komandant Franc Beme 10. oktobra je izdao naredbu da se za jednog ubijenog nemačkog vojnika strelja 100 ljudi, a za jednog ranjenog pedeset.

Prva hapšenja usledila su već 18. oktobra kada je u Kragujevcu uhapšeno oko 66 Jevreja i komunista. Pošto je taj broj bio i suviše mali, po naredbi krajskomandanta Ota fon Bišofzhauzena naređena su hapšenja po selima Mečkovac, Grošnica i Maršić. Dva bataljona nemačke vojske su zapalila pomenuta sela i pohapsila određeni broj ljudi.

Prva masovna streljanja Nemci su izvršili u okolini Kragujevca na Svetog Tomu, 19. oktobra 1941. godine. Tog nedeljnog jutra u Grošnicu, Ilićevo i Maršić krenule su jedinice I bataljona 724. pešadijskog puka i III bataljona 749. pešadijskog puka.

U selo Grošnicu oko 9 časova došlo je 12 kamiona sa nemačkim vojnicima, koji su bili podeljeni u dve grupe. Prva grupa je stala blizu stanice na samom ulazu u selo, dok je druga nastavila 9 kilometara dalje i stigla kod Vinjištanske ćuprije iznad seoske crkve. Drveni most koji je zbog konfiguracije terena bio važan za prolaz u gornji kraj sela, srušili su partizani nekoliko dana ranije. Dolazak velikog broja vojnika u selo izazivao je strah i paniku među meštanima. Takođe 2 do 3 dana pre tragedije, avion Nedićeve vlade je bacao letke da „ko sedi mirno kod kuće nema čega da se boji“.

Nemačka kaznena ekspedicija počela je da hapsi ljude u svim delovima sela. Prva grupa koja je stala na ulazu u Grošnicu vršila je streljanje odmah u grupama od po nekoliko ljudi, dok je gornja nemačka grupacija imala drugačiji plan. Ljudi su hvatani u veće grupe, držani na livadi ili kraj puta sat ili dva i onda streljani. Prva grupa je streljana na brdašcu Ćava, koja se nalazi uz sami put. Tu je streljano i nekoliko seljaka iz Stanova koje su Nemci pokupili na putu ka Grošnici. U ovoj grupi preživeo je samo Dušan Janković. Nemci su ukupno na silu prikupili 246 osoba i izveli na streljanje u nekoliko grupa. Likvidirali su 233 osobe dok je 13 lica preživelo streljanje. Sutradan, 20. oktobra jedno lice od ovih 13 preminulo je od posledica ranjavanja, tako da su Nemci u selu Grošnica streljali ukupno 234 osobe srpske nacionalnosti.

Istoga dana, 19. oktobra, u 9:30 počela je racija u Maršiću. Treći bataljon 749. nemačkog pešadijskog puka je zatvorio sve izlaze iz sela i počeo da hapsi ljudi i odvodi ih u dvorište škole. Streljački vod je postavljen na uzvišenju Bubanj, a na udaljenosti od 20 metara postavljena su dva mitraljeza. Pre streljanja nemački vojnik je na srpskom održao govor o zločinu i kazni.] Nemci su na streljanje izveli 109 osoba. Likvidirali su 103 osobe dok je 6 lica preživelo streljanje.
Treće selo je bilo Mečkovac (danas Ilićevo). Selo koje se nalazi na samom putu koji vodi ka Batočini i Lapovu bilo je iznenađeno racijom. Streljački vod je bio raspoređen u tri streljačka stava: ležeći, klečeći i stojeći, a na streljanje je odvedeno 78 osoba. Likvidirno je 75 osoba dok su 3 lica preživela streljanje.
Nemačke oružane snage su 19. oktobra 1941. godine izvršile ratni zločin streljavši u okolini Kragujevca, u selima Grošnica, Maršić i Ilićevo ukupno 412 civilnih lica srpske nacionalnosti. Sahrana je obavljana dva dana bez povorki, a u Grošnici i bez sveštenika koji je i sam bio streljan. Vojnici u zelenim uniformama povukli su se u Kragujevac gde su nastavili svoju odmazdu, jedan od najvećih ratnih zločina Drugog svetskog rata.