Malo ko ikada sazna za humana dela koja su dobri ljudi učinili prema umrlima. Tako je umalo zauvek ostala tajna i to da su radnici JKP “Gradska groblja” iz Kragujevca tokom 2016. godine za poslednji put opremili dvoje pokojnika o svom trošku.
Siromašnim roditeljima platili su prevoz i sanduk za bebu, a beskućniku kupili odeću za sahranu.
Njih dvoje, mladi bračni par, stižu autobusom iz Trstenika, da preuzmu svoju preminulu bebu koja je rođena mrtva u kragujevačkom Kliničkom centru.
Jovica Aleksić, šef u jedinici za prevoz i preuzimanje tela JKP “Gradska groblja” ih prima i sluša šta nikada čuo nije.
– Mole me da bebu stavimo u kutiju, pa da je oni tako odnesu autobusom u Trstenik. Ne verujem šta čujem. Objašnjavam im što mirnije mogu da to ne smem da uradim, da telo ne može na taj način da bude otpremljeno u drugi grad. U kutiji, u torbi, autobusom!? Oni plaču. Kažu mi da nemaju da plate prevoz, sanduk. Moje kolege, čak i oni iskusniji, izlaze u žurbi pravdajući se da imaju nekog posla, vidim ih kako brišu suze.
Zovu me na stranu, znam šta sledi. Nije trebalo mnogo vremena, obećavamo porodici da ćemo mi platiti i sanduk za bebu i prevoz do Trstenika, pomoći će i preduzeće. Sve se dešava u mrtvačnici - seća se Aleksić.
U isto vreme u mrtvačnici je i par srednjih godina, muž i žena, došli su da preuzmu telo pokojnika, oca žene. I oni čuju šta priča par iz Trstenika, plač majke preminule bebe, obećanja radnika JKP “Gradska groblja”.
- Žena koja je došla da preuzme telo oca počinje da plače, ne zbog svog oca, nego zbog onoga što je slučajno čula. Prilazi i mladom paru iz Trstenika daje 2.000 dinara. Prilazi i njen muž, vadi 1.000 dinara. Svi plaču. Borim se i sam sa suzama – priča Aleksić.
On kaže da su ovakvi slučajevi, posebno kada su u pitanju deca, radnicima “Grobalja” najteži. Teški su i slučajevi kada je porodica koja je nekoga izgubila siromašna, pa plaču i od tuge i zbog bede.
Radnici JKP “Gradska groblja” marta 2016. su pomogli i da na dostojan način bude sahranjen pokojnik iz Aranđelovca, muškarac star 60 godina, koji je bio beskućnik. Njegovo nago telo dopremljeno je u mrtvačnicu groblja”Bozman”.
– Pokojnik je umro u Kliničkom centru i stigao do nas. Niko se nije raspitivao za njega. Došlo je vreme da ga preuzme Centar za socijalni rad u Aranđelovcu, ali osim sanduka i prevoza, nije imao ništa. Tako je krenula neobična akcija – rekao je u martu 2016. Nikola Spasić, direktor ovog preduzeća, koje ima stotinak radnika.
Živorad Ilić, koji radi na oblačenju pokojnika, objasnio je tada da je kupljena ne samo garderoba, nego i ćebe i ikebana s posvetom.
– Kupili smo veš, majicu, pantalone, košulju, džemper, čarape, cipele, ćebe. Skrpili smo to sve za 7.000 dinara. Bilo nam je žao jer nije imao odelo. Mi smo grobari, ali smo i ljudi – rekao je Ilić.
Pokojnik, beskućnik, sahranjen je u Aranđelovcu o trošku države. Živeo je sam, primao je socijalnu pomoć, a iz Hrvatske je došao kao izbeglica. Mrtvi ne znaju da je neko prema njima bio čovek, human, ali to ne znači da živi ne treba da znaju.
Izvor: Telegraf
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
