Usvojen Predlog zakona o platama

Vlada je Predlog zakona o platama uputila u skupštinsku proceduru.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je ranije da će tim aktom biti uređen odnos zarada u javnom sektoru koji pokriva oko 500.000 zaposlenih u državnoj upravi, javnim službama i drugim organima, ali bez javnih preduzeća.

U prethodnom periodu problem u vezi tog zakonskog predloga postojalo je neslaganje Ministarstva finansija sa pojedinim odredbama, kao i sindikata, ali su stavove usaglasili na sednici Socijalno-ekonomskog saveta početkom februara.

Poslednjeg dana januara iz Ministarstva finansija stiglo je obaveštenje da se usaglasilo sa najvećim brojem predloga Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa tekstom zakona o platama, među kojima je i da obračun plata za vreme bolovanja i minuli rad ostanu isti kao do sada.

Dogovoreno ja i da sva ta izdvajanja budu u okvirima budžetskih mogućnosti, odnosno da su unapred planirani i predvideni budžetom, što je sada i u novom nacrtu regulisano.

Inače, plata se za vreme bolovanja sada obračunava na osnovu 12- mesečnog primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, noćni ili rad na praznik i slično, dok je jedan od predloga bio da se obračunava na osnovu osnovne zarade.

Kada je reč o minulom radu, dogovoreno je da se i ta stavka obračunava kao i do sada, četiri odsto po godini staža.

Kada je reč o regresu i toplom obroku, što je bila zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati.

Ministarstvo: Zakon uvodi red u sistem plata u javnom sektoru

Predlog zakona o sistemu plata zaposlenih u javnom sektoru, koji je danas usvojila vlada, predviđa da se sve zarade obračunavaju na osnovu istih elemenata, iste osnovice i jedinstvene matrice raspona koeficijenata, saopšteno je iz Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave.

Vlada je predlog tog zakona uputila Skupštini Srbije na usvajanje po hitnom postupku.

Kako se navodi u saopštenju ministarstva, Zakon o platama uvodi red u sistem plata zaposlenih u javnom sektoru, ali i ispravlja statusne neujednačenosti i anomalije koje su se dešavale u praksi.Cilj je da se ostvari princip „jednaka plata za jednak rad".

Nakon transparentnosti i uporedivosti plata, biće doneti posebni zakoni kojima će se urediti radno-pravni status, plate i druga primanja u javnim službama, upravi, agencijama, drugim organima i organizacijama koje je osnovala Republika Srbija, AP i jedinica lokalne samouprave, kao i funkcionerima, dodaje se u saopštenju.

Potpredsednica Vlade Srbije i ministarka državne uprave i lokalne samouprave Kori Udovički rekla je ranije da će tim aktom biti uređen odnos zarada u javnom sektoru koji pokriva oko 500.000 zaposlenih u državnoj upravi, javnim službama i drugim organima, ali bez javnih preduzeća.

U prethodnom periodu problem u vezi tog zakonskog predloga postojalo je neslaganje Ministarstva finansija sa pojedinim odredbama, kao i sindikata, ali su stavove usaglasili na sednici Socijalno-ekonomskog saveta početkom februara.

Poslednjeg dana januara iz Ministarstva finansija stiglo je obaveštenje da se usaglasilo sa najvećim brojem predloga Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u vezi sa tekstom zakona o platama, među kojima je i da obračun plata za vreme bolovanja i minuli rad ostanu isti kao do sada.

Sindikati su poslednjim rešenjima nakon sednice SES-a bili zadovoljni jer, kako su tada rekli, ipak nisu umanjena prava zaposlenih već su u nekim segmentima i uvećana.

Njihovi zahtevi pre svega odnosili su se na to da se nikako ne smanjuju prava radnika u odnosu na ono što je predviđeno Zakonom o radu.

Dogovoreno je i da sva izdvajanja budu u okvirima budžetskih mogućnosti, odnosno da su unapred planirani i predvideni budžetom, što je sada i u novom nacrtu regulisano.

Inače, plata se za vreme bolovanja sada obračunava na osnovu 12- mesečnog primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, noćni ili rad na praznik i slično, dok je jedan od predloga bio da se obračunava na osnovu osnovne zarade.

Zaposleni u javnom sektoru strahovali su da će im po novom zakonu tokom bolovanja za 65 odsto biti umanjena osnovna plata, a ne prosek 12-mesečnih primanja u koji ulaze i dodaci za dežurstva, rad vikendom i praznikom, prekovremeni rad, noćni rad, regres...

Primera radi, plata lekara specijaliste, koja sa svim dodacima iznosi 96.000 dinara, tokom mesec dana bolovanja biti umanjena na 62.400 dinara i neće biti prepolovljena, kako je postojala bojazan da će se desiti.

Kada je reč o minulom radu, zaposleni će i dalje po osnovu minulog rada dobijati uvećanje plate od 0,4 odsto po godini staža. Što se tiče regresa i toplog obroka, što je bila glavna zamerka sindikata, ipak je dogovoreno da se oni iskazuju posebno, a ne u koeficijentu kako su strahovali sindikati.

Kako se navodi u vodiču za Zakon o platama Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave u koji je Tanjug imao uvid, plate i zarade u različitim delovima javne uprave trenutno su uređene čitavim nizom zakona i podzakonskih akata, a nesistematizovanost i neujednačenost koje su karakteristika sadašnjeg sistema plata prouzrokuju probleme kao što su neupravljivost, nemogućnost efektivne kontrole, netransparentnost i nepravičnost .

"Zbog toga je Vlada pristupila temeljnoj reformi s ciljem stvaranja sistema koji je jednostavniji za upravljanje i kontrolu, transparentniji i pravičniji, odnosno koji će obezbediti jednaku platu za iste poslove unutar sistema", navodi se u vodiču.

Navodi se da su opšti ciljevi reforme plata u javnom sektoru jačanje kontrole i povećanje upravljivosti i transparentnosti i uvođenje jasno definisanog nagrađivanja učinka/rezultata rada.

Upravljivost i transparentnost postižu se time što se smanjuje broj i pojednostavljuje struktura elemenata koji definišu platu zaposlenih, ističe se.

To pre svega podrazumeva, uvođenje jedinstvene osnovice, donošenje kataloga radnih mesta, uvođenje platnih razreda i određivanje njihovog raspona, preciziranje osnova za uvećanje plate i definisanje mogućnosti napredovanja zaposlenih na svakom radnom mestu.

Uvođenjem jedinstvene osnovice omogućava se uporedivost plata svih zaposlenih unutar javnog sektora. Time se postiže da se, sa trenutnog stanja od preko 10 različitih osnovica, pređe na transparentniji sistem jedne i jedinstvene osnovice u kojem će biti lakše kontrolisati promene u pojedinačnim podsistemima.

Jedinstvena osnovica se utvrđuje za svaku godinu Zakonom o budžetu, a uz obavezno pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Što se tiče katalog radnih mesta, odnosno zvanja, činova, položaja i funkcija, njegova svrha je da se izvrši popis i grupisanje svih poslova u javnom sektoru, čime se omogućava buduće objektivno i uniformno vrednovanje radnih mesta.

Od oko 1.700 trenutno postojećih poslova koji su vrednovani koeficijentima u postojećim propisima i nekoliko hiljada različitih radnih mesta koja postoje u organizacijama rada javnih službi, Opštim katalogom će taj broj radnih mesta biti smanjen.

Na taj način se značajno sužava prostor za zloupotrebe, ističu u resornom ministarstvu.

Matrica raspona koeficijenta se sastoji od 13 platnih grupa sa određenim brojem platnih razreda. Sva radna mesta, odnosno zvanja, razvrstavaju se u 13 platnih grupa.

Takođe, broj platnih razreda u svakoj platnoj grupi određen je tako da omogućava određen stepen horizontalnog napredovanja zaposlenih.

Osnovica za 2017. propisaće se Zakonom o budžetu za 2017. godinu, uz pribavljeno mišljenje Socijalno-ekonomskog saveta Republike Srbije.

Svrstavanje radnih mesta, odnosno zvanja u platne grupe i platne razrede, obavljaće se posebnim zakonima prema kriterijumima za vrednovanje poslova koji se obavljaju u javnom sektoru: složenost, kompetentnost, odgovornost, autonomija u radu, poslovna komunikacija i uslovi rada.

Svrstavanje u platne grupe i platne razrede ne može biti osnov za smanjenje plata postojećim zaposlenim, navodi se u Vodiču.

Zaposleni na istom radnom mestu može da napreduje najviše 6 (šest) platnih razreda, s tim što je mogućnost napredovanja nešto manja za jednostavnije poslove svrstane u prvih šest platnih grupa. Napredovanje u određeni platni razred koji se nalazi u višoj platnoj grupu moguće je kroz unapređenje, promenom radnog mesta.

Na primer, univerzitetski nastavnik koji objavljuje više radova od nekog očekivanog standarda, objavljuje radove u časopisima sa višim impakt faktorom i slično, može da napreduje horizontalnim pomeranjem u viši koeficijent, odnosno viši platni razred, dok unapređenje od docenta u vanrednog profesora podrazumeva napredovanje u određeni platni razred više platne grupe.

Izvor: Tanjug