Kada se pre pet godina Galerija Rima pojavila u Kragujevcu, delovala je kao meteorit za žitelje ovog grada. Mnogi su sumnjali u njen opstanak. Ali iz izložbe u izložbu, željni kulturnih sadržaja Kragujevčani su brzo shvatili važnost ovog mesta za njihovu sredinu i danas sa nestrpljenjem iščekuju svako novo dešavanje u galeriji
Njen program podrazumeva ne samo izložbe, koje inače prate profesionalni i lepo dizajnirani katalozi, nego i izdavačku delatnost, tribine, saradnju sa drugim kulturnim institucijama, kao i stručna vođenja koja se praktikuju od početka rada. Aleksandar Milojević, vlasnik Galerije Rima, priča za Danas kako je došao na ideju da osnuje galeriju koja je u međuvremenu postala značajna referenca u biografiji umetnika koji su u njoj imali izložbu.
- Rano sam se zainteresovao za umetnost. Još u srednjoj školi počeo sam da čitam o svetskim umetnicima, kasnije i našim. Po dolasku na studije u Beograd posećivao sam izložbe u muzejima i galerijama. Zapisivao sam ime, godinu rođenja i smrti onih autora koji bi me zaintrigirali, a onda ih tražio po knjigama i enciklopedijama. U jednom trenutku sam poželeo da imam nešto od tih slika, da počnem da kolekcioniram. Mada je to išlo sporo, vremenom su se stvorili uslovi da se otvori galerija. Postojala je dilema da li je otvoriti u Beogradu ili Kragujevcu, ali sam nekako verovao da možemo napraviti ozbiljnu priču i van glavnog grada. Našli smo dobar prostor i Kragujevac je galeriju dobro prihvatio, a i gradske vlasti su izašle u susret. Tako smo krenuli iz izložbe u izložbu. Ideja je bila da to budu sadržaji najvišeg mogućeg nivoa i da se predstavljaju autori koji su već zauzeli poziciju u istoriji našeg slikarstva ili umetnici koji su pustili čvrsto korenje na sceni i čije delo zaslužuje pažnju.
Koje ste umetnike ove godine predstavili u svom programu i šta planirate za 2014. godinu?
- Mi program već polako privodimo kraju. Počeli smo sa radovima skulptora Zdravka Joksimovića, zatim je bila izložba Nedeljka Gvozdenovića, u junu smo imali izložbu Emerika Fejša, nedavno su predstavljena dela Dušana Otaševića, a u toku je izložba Radomira Damjanovića Damjana. Napravili smo program i za sledeću godinu, a kockice se polako slažu i za 2015. godinu. Objavili smo nekoliko monografija, a trenutno privodimo kraju monografsku studiju o našem velikom slikaru Đorđu Ivačkoviću, koji je poslednju izložbu za života imao u Galeriji Rima. Kada budemo promovisali knjigu o njegovom opusu, priredićemo malu izložbu u našoj galeriji, dok će u Beogradu biti upriličena njegova velika izložba, možda najveća na ovim prostorima. Sledeću godinu ćemo početi sa relativno mladim autorom Markom Crnobrnjom, u planu je i izložba dvostrukog akademika Vladimira Veličkovića, koji će se predstaviti ranim radovima, crtežima nastalim u periodu od 1958. do 1968. godine, zatim izložba Milana Blanuše, koji će se pojaviti sa ciklusom terakota i - da ne otkrivam dalje.
Kako uspevate da dovedete tako značajna imena?
- U početku je bilo teško, kada vas niko ne poznaje i nema uvid u to kakav trud stoji iza svega. Već danas nam je veoma lako. Važni umetnici se javljaju nama sa željom da izlažu u Galeriji Rima zato što su dobro medijski propraćeni i dolazi brojna publika. Umetnicima koji su izlagali u Galeriji Rima je to već postala dobra referenca.
Koji je najveći uspeh Galerije Rima?
- Na predzadnjem Bijenalu u Veneciji kada je Dragoljub Raša Todosijević dobio Unikredit nagradu prvo njegovo predstavljanje desilo se u Galeriji Rima. On je u tom trenutku bio evropska zvezda i mnoge značajne evropske galerije su ga vukle za rukav, a mi smo na samom Bijenalu dogovorili da imamo izložbu u Kragujevcu. Svaka izložba je jedan podvig, ali izdvajam Rašinu izložbu zato što je on u trenutku kada je imao izložbu kod nas bio u žiži evropske umetničke javnosti.
Ljudi željni kulturnih sadržaja
- Kragujevac ima dugu kulturnu tradiciju, nekad je bio prestoni grad i mnogo umetnika je poteklo odavde. Postoji publika jer su ljudi željni kulturnih sadržaja pogotovo visokog nivoa. Živimo u vremenu kada je aktivnost zvaničnih institucija kulture smanjena, pa čak negde, gde bi trebalo da bude najviše izražena, i ne postoji. U Kragujevcu postoji Filološko-umetnički fakultet i srednja škola sa smerom za dizajn. Mnogo studenata dolazi na izložbe, a pitanje je kad bi ti mladi ljudi mogli da vide izložbe Marka Čelebonovića, Ivana Tabakovića, Nikole Koke Jankovića, Branka Filipovića Fila, Mrđana Bajića. To su za njih dragocene izložbe. Imali smo predstavljanje naših programa i u drugim institucijama - izložbu pastela Ljubice Cuce Sokić u Galeriji SANU, sarađivali smo i sa Spomen-zbirkom Pavle Beljanski, imali izložbu u Smederevu.
izvor: danas.rs
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
