Običaji su različiti od mesta do mesta, ali ipak neki su nam svima zajednički. Pogledajte šta narod odvajkada veruje da valja raditi na Božić, a šta bi trebalo izbegavati.
Ako na Božić pada kiša, veruje se da će uroditi plodom sve što se okopa motikom.
U nekim krajevima veruju da će biti mnogo meda tokom godine ako badnjak baca varnice sam od sebe.
Ko se tokom godine s nekim zavadio, na Badnji dan treba da se izmiri.
Valja se za Božić ponoviti.
U okolini Niša zabeležen je običaj da se pre jela ukućani istovremeno izuvaju jer se veruje da bi se zbog toga žene brzo porađale, krave telile, a ovce jagnjile.
Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami za Badnje veče usniti budućeg supružnika.
U nekim krajevima se veruje da božićnu sveću ne valja gasiti duvanjem, već hlebom natopljenim vinom, najčešće komadićem česnice.
Na Badnji dan valja sve pozajmljene stvari i dugove vratiti, a za večeru spremiti neparan broj jela.
Na Božić valja raditi stvari koje nam inače ne idu od ruke kako bismo ih u godini koja stiže lakše savladavali.
Valja se da se položajnik to jest polaznik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da je dobro izmaći stolicu na kojoj on sedi kako bi se sreća zakovala za kuću.
Od Božića do Svetog Stefana ne valja da se čisti kuća, a u Vojvodini se veruje da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja.
Na Božić se, takođe, daruje položajnik, a u mnogim krajevima se daruju čarape.
Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se cele godine stvari ne bi razvlačile iz kuće.
izvor: opusteno.rs
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
