SVAKA ČAST: Ovaj Kragujevčanin je HEROJ ovog Božića

Na pitanje zašto oca ne smesti u dom zaćuta, pa reče – gre’ota je, on je mene kad sam bio dete na leđima kroz smetove nosio kilometrima do prvog druma!

Tu je početak i kraj priče o tome koliko je teško da dvojica muškaraca žive “bogu iza leđa”, da je lekar kilometrima daleko, da je Milovanova porodica sama, da žive vrlo oskudno, uz stalnu brigu Crvenog krsta.

– Moj otac ima problema sa kukovima, kolenima, rukama. Ne može sam ni sa stolice da ustane. Onda je stigla demencija. Kada sam ga ranije telefonom zvao iz grada, nije prekidao vezu, zbog čega nisam više mogao da ostanem sa porodicom u Kragujevcu. Došao sam ovde i ostao sa njim. Ne može sam, kada šporet založi zna da ostavi otvorena vratanca, kuću bi mogao da upali i izgori. Ne može sam da skuva, da jede, okupa se – objašnjava Milovan.

Ovaj čovek u Kragujevcu ima suprugu i dvoje odrasle dece. Njegovi ćerka i sin nemaju sigurna radna mesta i nikako da posao imaju oboje u isto vreme. Sada radi samo ćerka. Milovanova supruga je bolesna, a on nije sa njom.

– Muka je to, kako birati. Nisam mogao da ostavim oca, nisam mogao da ga teram u dom, čoveka koji me je kilometrima na leđima nosio kroz sneg do prvog druma. Ne možeš tretirati kao teret roditelja koji je za tebe dao sve što je mogao. Gre’ota je to, ljudi – kaže Milovan.

Ovaj čovek na selu ima i svinje i kokoši, i mleko i hleb. Ima i njivu, obrađuje zemlju, ali s mukom. Oca ne sme da ostavi nasamo ni dva sata, jer starina zna da ustane, može da padne, sebi naškodi.
Odricanje Milovana Vukovića i njegova odgovornost prema starom roditelju dobija još više na težini kada se zna da on nema svoja primanja. Ostao je bez posla u Zastavi, a niti ima godine staža, niti starosti za penziju.

Da bilo gde radi za dnevnicu ne može, nema ko starca da gleda. Tako sada preživljava sa ocem od njegove poljoprivredne penzije, od prodaje mleka, od njive.

Starini je potrebna nega, lekovi, pelene, prevoz do lekara. I tu je ovom čoveku vrednom divljenja u pomoć priskočio kragujevački Crveni krst.

– Briga o starima na selu nam je vrlo bitna jer je mnogo onih koji žive na ivici preživljavanja, a nikada nisu tražili pomoć. Kada sam prvi put ovde bila, gledala sam kroz prozor sa koliko pažnje Milovan svom nepokrenom ocu drobi hleb u supu i nikada tu scenu neću zaboraviti. Trudimo se da mu donesemo nešto namirnica i obavezno pelene za odrasle, koje su skupe – kaže Bojka Ćirović iz Crvenog krsta.

Izvor: Telegraf