Veoma važna pobeda Srbije u Podgorici donosi sjajnu priliku selektoru Stojkoviću i njegovom stručnom štabu, priliku koje su oni, izvesno, sasvim svesni i koju će, nesumnjivo, dati sve od sebe da iskoriste. To je prilika za popravljanje nedostataka...
Srbija je kvalitetniji tim od Crne Gore i, kao takav, bio je dominantniji rival u ovoj utakmici. Ali malo je stvari u fudbalu koje frustriraju više od dominacije koja, takoreći, meandrira. Dominacija koja ne vodi nigde...
Da bi kvalitet jednog tima imao svoju punu manifestaciju na terenu i na semaforu neophodno je da taj tim kreira, koristi i prenosi prednosti koje ima. Mora da se osloni na mehanizme – istina, koje nije lako uvek istrenirati – koji se koriste protiv onoga što protivnik stavi ispred vas.
Crna Gora je igrala, za razliku od duela sa Bugarskom kada smo je videli u uskom 1-4-3-3 defanzivnom sistemu, manje-više konstantno u srednjoj zoni, u 3-5-2 sistemu. Defanzivno, naravno, to je bio dosta rigidni 1-5-3-2 oblik.
Postoji nebrojano načina da se igra protiv rivala koji se odluči za ovaj pristup. Ali postoje stvari koje su osnovne. Kada igrate protiv nekoga od koga ste bolji, u meri u kojoj je Srbija bolja od Crne Gore, onda su osnovne stvari više nego dovoljne.
Nažalost, toga je, prosto bilo premalo.
I to sada nije važno. Možda ne bude važno ni protiv Bugarske, pa ni do samog kraja kvalifikacija.
Ali pre ili kasnije, uglavnom na velikim takmičenjima, to postaje esencijalno.
Tada prosperiraju samo one ekipe koje u tobolcu imaju rešenje za sve što protivnik stavi ispred njih.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
