Mnogi su spremni da pojedu hranu koja padne na pod, pa se nauka pozabavila pitanjem da li je to dobro.
Naučnike koji su čuli za pravilo od pet sekundi interesovalo je koliko je bakterijama potrebno da se “zakače” na hranu kada ona padne na nesterilisanu površinu.
Kako su mnogi spremni da pojedu hranu koja padne na pod ako ona na njemu provede manje od pet sekundi, oni su hteli da vide koliko u tome ima istine.
Profesor koji se bavi prehrambenim navikama i izučava hranu sproveo je istraživanje na ovu temu još 2007. godine, a rezultati su objavljeni u jednom naučnom časopisu.
Bakterije salmonele stavljene su na pločice, tepih i parket, a pet minuta posle toga na ta mesta bačeni su komadići hleba i mortadele koji su podignuti nakon pet, 30 i 60 sekundi. Zatim je izmerena količina bakterija na hrani, a postupak je onda ponavljan posle dva, četiri, osam i 24 sata.
Ustanovljeno je da nije bitno koliko dugo je hrana provela na podu – mnogo važnije je bilo koliko je bakterija bilo na toj površini, a količina se vremenom povećavala, pošto su bakterije počele brzo da se razmnožavaju.
Osim toga, bitan faktor je i sama površina na kojoj se bakterije nalaze. Ako hrana padne na tepih, pokupiće manje bakterija nego ako padne na pločice ili parket. Samo jedan odsto bakterija salmonele prešlo je na hranu koja je pala na tepih, dok se na hranu koja je završila na pločicama ili drvetu zakačilo 48 do 70 odsto bakterija.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
