Na današnji dan 1874. godine umro je srpski državnik Ilija Garašanin a evo kakve je on veze imao sa našim gradom

U Kragujevcu je još od 1836. godine postojao Arsenal za opravku ručnog oružja sa tri radionice. Arsenal je 1847. godine izrastao u fabriku za vojnu spremu, a svi objekti su bili podignuti na desnoj strani Lepenice, između Gospodarevog i Metinog brda, tj. na prostoru buduće Topolivnice.

Kragujevac je izabran zbog svoje pozicije, reljefa i središnjeg položaja koji će doprineti sigurnosti objekta, ali i zbog toga što je Kragujevac bio prestonica Srbije od 1818. do 1841. godine i imao već izgrađene mnoge državne zgrade.

Zalaganjem Ilije Garašanina i delovanjem Konstantina Magazinovića, francuski ministar rata je odobrio dolazak Šarla Lubrija, nadzornika jedne privatne topolivnice u Parizu. On postaje prvi upravnik Topolivnice i ostaće na tom mestu godinu dana. Pored Lubrija, u Kragujevac dolaze i mašinist Taušint Delurs i topovrtilac Kinon. Kako bi se obučio domaći kadar za livenje topova u Kragujevac dolazi profesor artiljerijske škole Petar Protić (pano 6). On će biti Lubrijev pomoćnik u izvođenju radova, ali će brinuti i o disciplini zaposlenih. Po Lubrijevom odlasku, postaće prvi domaći upravnik Topolivnice.


Sklopljen je ugovor sa Švajcarcem Karlom Orelijem koji je trebalo da utvrdi tip i kalibar budućih topova.
Posle par odlaganja, 27. oktobra 1853. godine izvršeno je prvo uspešno livenje i tom prilikom su proizvedena četiri šestofuntaša i dve kratke haubice (pano 4). Knez Aleksandar Karađorđević je prisustvovao tom činu i Lubriju poklonio sat sa srpskim grbom i dukate. Ovo je bio višestruko značajan događaj za celu zemlju. Slavilo se, a narod je poklanjao po jedan ili više dukata za Topolivnicu i njen razvoj.


Lubri je, ugledajući se na zapadnoevropske centre, predložio državnim organima, a oni su odobrili stvaranje dve nove institucije: Zanatlijske škole, osnovane rešenjem kneza Aleksandra Karađorđevića, marta 1854. godine, u cilju školovanja domaćeg kvalifikovanog kadra radnika (vitrina 3) i Radničke bolesničke kase, osnovane juna 1854. godine, fonda iz kojeg je finansirano lečenje radnika. Iz ovoga će kasnije proizaći Radnički fond, preteča današnjeg socijalnog osiguranja.