Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas slave Rođenje Presvete Bogorodice ili Malu Gospojinu, koja je u crkvenom kalendaru označena crvenim slovom.
Mala Gospojina, ubraja se u 36 velikih praznika u crkvenom kalendaru označenih crvenim slovom.
Roditelji Presvete Bogorodice Joakim i Ana živeli su u Nazaretu, a ćerku Mariju dobili su u poznim godinama, posle pet decenija braka. Dakle, bili su veoma stari kada se ona rodila. U to vreme bila je sramota da ljudi u braku nemaju decu. Verovalo se da je to Božja kazna za neki težak greh koji su počinili. Joakim i Ana zato su bili postidni pred ljudima i skrušeni pred Bogom. I u svojoj skrušenosti molili su se Bogu sa suzama u očima, da obraduje starost njihovu darovanjem jednoga čeda, kao što je nekad obradovao starca Avrama i staricu Saru darovavši im sina Isaka.
I Bog svemogući i svevideći obradovao ih je radošću, koja je prevazilazila daleko sva njihova očekivanja i sve najlepše snove. Jer im je darovao ne samo ćerku, no i Bogomajku. Ozario ih je ne samo radošću vremenom nego i večnom. Dao im je Bog samo jednu ćerku, koja im docnije rodi samo jednog unuka - ali kakvu ćerku i kakvog unuka!
Blagodatna Marija, blagoslovena među ženama, hram Duha Svetoga, oltar Boga Živoga, trapeza hleba nebesnoga, kivot svetinje Božje, drvo najslađegaploda, slava roda ljudskog, pohvala roda ženskog, istočnik devstva i čistote - to je bila Bogom darovana ćerka Joakima i Ane.
Rođena je u Nazaretu, a posle 3. godine roditelji su je dali u Jerusalimski hram, odakle se vratila opet u Nazaret, da uskoro čuje blagovest Svetog arhangela Gavrila o rođenju Sina Božjeg, Spasitelja sveta, iz njenoga prečistoga i devičanskoga tela.
Mnoge porodice slave Malu Gospojinu kao svoju krsnu slavu. Jesenje svadbe u Srbiji, od davnina, počinjale su od Male Gospojine. U mnogim naseljima održavaju se sabori, zavetine, preslave, molitve i litije.
Zemljoradnicima je današnji praznik označavao početak jesenjeg oranja i setvu ozimih useva. Priređivane su i razne stočarske svečanosti.
Veruje se da bilje ubrano između Velike i Male Gospojine ima posebna lekovita svojstva, kao i da jaja iz toga perioda mogu celu godinu da ostanu sveža pa se zato ostavljaju za nasad, a pilići izleženi u ove dane biće dobre nosilje.
Veruje se da će jesen i zima biti blagi, bez mnogo hladnih dana, ako na današnji praznik bude vedro bez oblaka i ako se vidi sunce veći deo dana. Na Malu Gospojinu, isto kao i na Veliku Gospojinu, prema narodnom verovanju, postoje i određene zabrane.
Postoji, naime, verovanje da na Malu Gospojinu ništa ne treba raditi od poslova koji se rade rukama. Žene tako danas ne bi trebalo da spremaju kuću, peru veš i obavljaju druge slične poslove. Na današnji dan, navodno, nije dobro ni započinjati nikakve nove poslove, već to treba odložiti za neki od narednih dana.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
