Muftija beogradski: “ Komšije su nam Vučići I dobre odnose gajismo kroz istoriju do današnjih dana, hvala Bogu ”

Poreklom ste iz Bugojna, ,kao i porodica predsednika Aleksandra Vučića, odlazite li u rodni kraj?

 -S obzirom na vaše uvaženo pitanje , kao teolog se moram osvrnuti na sam izraz – poreklo. Poreklo je izraz koji je nažalost veoma često zloupotrebljavan. U današnjem kontekstu njegove upotrebe ukazuje na jedan period ljudskog postojanja, a posebno kada se želi nekoga približiti ili ne daj Bože svojatati. Suštinski ta reč ‘poreklo’ , sama za sebe govori, jer Bog reče I otuda po-Reklo. Danas imamo čoveka čiji rodoslov doseže do nekog drugog stvorenja u istoriji , a nikako da shvatimo da svoje poreklo napokon pronađemo u toj REČI STVORITELJA, koja glasi BUDI I svi mi postadosmo. Verovatno bismo se manje raspravljali , a sigurno manjim intenzitetom sukobili da smo svesni tog našeg zajedničkog Objedinitelja u Reči Božijoj. u SVIM KNJIGAMA Svetog nam Boga svedočimo da na početku beše Reč. Pitam se gde nestade I samo naš rod postade, jer od Boga se odrodismo. Obzirom na vaše uvaženo pitanje , kao teolog se moram osvrnuti na sam izraz – poreklo. Poreklo je izraz koji je nažalost veoma često zloupotrebljavan. U današnjem kontekstu njegove upotrebe ukazuje na jedan period ljudskog postojanja, a posebno kada se želi nekoga približiti ili ne daj Bože svojatati. Suštinski ta reč ‘poreklo’ , sama za sebe govori, jer Bog reče I otuda po-Reklo. Danas imamo čoveka čiji rodoslov doseže do nekog drugog stvorenja u istoriji , a nikako da shvatimo da svoje poreklo napokon pronađemo u toj REČI STVORITELJA, koja glasi BUDI I svi mi postadosmo. Verovatno bi smo se manje raspravljali , a sigurno manjim intenzitetom sukobili da smo svesni tog našeg zajedničkog Objedinitelja u Reči Božijoj. u SVIM KNJIGAMA Svetog nam Boga svedočimo da na početku beše Reč. Pitam se gde nestade I samo naš rod postade, jer od Boga se odrodismo. Elem , dok to ne shvatimo, govoriću trenutno aktuelnim vokabularom da sam po očevoj , Hamdijinoj liniji iz Bosne I to ‘sa dna kace’ iz Bugojna tačnije sela Zanesevića, a po majci Nabili iz Egipta od porodice el Hawari, loze koja doseže do Hassana unuka Božijeg Poslanika Muhammeda I nastavlja dalje ka po – Reklu, koji vam na početku teksta obznanih.

Voleo bih da sam u mogućnosti da češće posećujem prelepi krajolik bugojanski, ali kad odem uvek se prelepo osećam. Komšije su nam Vučići I dobre odnose gajismo kroz istoriju do današnjih dana, hvala Bogu.

Vaša majka je poreklom iz Egipta i prvi islamski teolog u Jugoslaviji?

-Kao što rekoh za majku Nabilu, Egipćanku, koju je otac upoznao dok su skupa studirali u Kairu na najstarijem Al –Azhar Univerzitetu na svetu, gde su se zavoleli I odlučili da svoj život nastave u Beogradu. Ona je prvi posleratni ženski teolog u Jugoslaviji, pa njena uloga beše mnogo veća od moje majke. Obučavala je mnoge žene kako da usaglase svoj život sa putem koji Bog voli. Uvek blaga I tiha sa osmehom bi nas činila bezbrižnima u nekom periodu kada vera I nije bila omiljena kod takozvanih vlastodržaca. I danas se vodim njenim rečima: ‘Samo BOG jeste istina, pa ne daj da te išta drugo očarava jer kad se očaraš stvorenjem , a ne STVORITELJEM , prirodno je I da se razočaraš, a to zna da zaboli jako.’

Imate još dvojicu brata i sestru, kako ste se slagali i čime se oni danas bave?

 -Odgajala nas je tako da je svako od nas uveren da njega baš najviše voli. Moj brat Muhamed, moj praktični uzor , prolazio je prvi kroz razvojnu fazu, pa mi se čini da sam ja sa manje truda dobio više s obzirom na to da je između nas razlika 1 godina i tri meseca. On je diplomirao na Al Azharu teološke nauke , kao I naša 4. godine mlađa sestra Muna, koja je bila najomiljeniji lik u našoj petočlanoj užoj porodici. Naše detinjstvo se uvek vezivalo za Bajrakli džamiju (500 godina star objekat) , koju nismo samo doživljavali kao mesto za molitvu , već mesto gde smo prve korake u svom životu napravili, mesto našeg igrališta I odgajališta, mesto naše životne škole, mesto gde smo ispraćali I dočekivali drage nam prijatelje.

Ponosni ste Dorćolac, koje poznate ličnosti su odrasle sa Vama?

-Među tim prijateljima veliki broj I danas živi , a neki su nažalost napustili ovaj svet. Moj prvi prijatelj u životu je Igor Kaninski koji danas radi negde u kontroli leta negde na Bliskom istoku. Čovek koji mi je prvi pomogao kada sam slomio glavu je moj komšija Miša Bog dam u duši olakša, koji me je kad sam slomio glavu bukvalno ‘kidnapovao’ I odveo u Hitnu pomoć na zašivanje. Često sam na kafi sa mojim fudbalskim uzorom Dževadom Prekazijem koji je I danas Dorćolac, kao I sa Mokom Slavnićem, Grbovićem I drugim sportskim veličinama drage nam Juge. Za rahmetli nam Džeja svi već znaju. Voleo sam fudbal I najzaslužniji što sam nastavio neko vreme da ga igram jeste moj učitelj fizičkog Ivan Ivančić prvak Jugoslavije I ja mislim Evrope u bacanju kugle, koji me je odmah regrutovao za svoj klub Partizan. Tada sam trenirao u mladjim juniorima Partizana, a vodio nas je legendarni Florijan Matekalo čika Conja, koji je Partizanu done sve što u njegovoj istoriji vredi. Ne mogu da zaboravim I njegov dolazak kod mene kući kada je bezuspešno pokušao da mog oca odvrati od ideje da me pošalje u Sarajevo u Srednju islamsku teološku školu ‘Gazi Husrevbegovu Medresu’ . Otac je tada govorio Beograd mora da dobije svoju Medresu, a do tada moramo da pravimo kadar koji počinje iz moje kuće kao primer drugima.

Koje mesto u Vašem životu zauzima Sarajevo?

-Sarajevo je postao grad moje mladosti. Uživao sam istinski, kako u slobodi tako I u lepoti sarajevskog duha I šarma, koji je znao da svakoga od nas obveseli, a posebno nas Beograđane. Po nekoj Božijoj pravdi kao srednje dete koje balansira između generacija Bog je želeo da jedan deo mene srednjoškolski bude u Bosni po očevoj strani, a da drugi deo vremena akademski bude po majčinoj strani proveden u Egiptu gde sam studirao na istom fakultetu gde I moj otac, majka, brat I sestra.

Muftija beogradske Islamske zajednice Srbije Mustafa Jusufspahić ugostio je na iftaru fudbalere Crvene zvezde i Partizana. Kako je izgledao taj susret dva ljuta sportska rivala?

-Pre par dana sam ugostio sportiste Zvezde I Partizana, kažu mi spajaš nespojivo, a ja zaista ne vidim da su dva oka u glavi nespojiva. Niti Partizan može bez Zvezde, niti Zvezda bez Partizana, samo su pojedinci pomislili da su mnogo važni, pa čak I od samih klubova. Lični interesi uništavaju svaku poru našeg bića pa I sport, zato je važno na čelo istih dovoditi ljude koji pre svega uživaju u sportu. Mi smo uživali na zajedničkoj večeri, jer smo se oduševljavali majstorijama I Bena I Natha, koje fudbal čine lepim I nadasve interesantnim sportom.

Početkom devedesetih godina prošlog veka oženili ste se Zemunkom Azrom, sa kojom imate kćerku Noru i sina Omara, koji vrednostima učite svoju decu?

-Po povratku u Srbiju, oženio sam se Zemunkom Azrom iz porodice dobrih Beganovića od oca joj Nezira I majke joj Ismete, a koja je po vokaciji nepopravljiva Zemunka, što je meni kao Dorćolcu bio još jedan hvala Bogu uspešan izazov je posle 27 godina braka izrodismo ćerku Noru koja je pložila master na Filološkom fakultetu I sina Omara koji studira sportski menadžment treća godina. I eto me opet na mom Dorćolu, u mojoj Bajrakli džamiji, gde nastavljam tamo gde smo stali I gde će nadam se I moja deca nastaviti.

Koje životne postulate ste naučili od svojih roditelja, a korisni su da ih čuju današnji mladi ljudi?

-Otac moj Hamdija nas je oduvek učio da je najbolje delo pomoći čoveku , savremeniku , koji zajedno s tobom deli ovozemaljske dane. Često bi mi rekao : ‘Ako možeš uvek se potrudi da čoveku vratiš osmeh na lice I da duša stešnjena prodiše Božijom širinom. Nekad ti je dovoljan blagi pogled, nekad lepa reč, a nekad I rukave zavrnuti pa kuću komšiji izgraditi. Samo uvek znaj da Bog to voli I vrednuje , pa neka ti namera bude da samoNjega Boga zadovoljiš I ne nadaj se ljudskoj zahvalnosti, pa ćeš uvek zadovoljan biti.’ Sada svedočim javno : ‘Babo moj istinu si rekao I bio si u pravu.’

Koliko je bitno da sve vere na prostoru Srbije budu u skladu za dobrobit i napredak države?

 -Veoma je važno da sve verske zajednice , ne zaborave razlog svog postojanja. Danas je veoma važno podsećati svakog od nas zašto smo na ovoj zemlji samo trenutak, a ne večno. Svedočiti treba istinu, a ne lažne vrednosti, a istina je samo jedna I kaže da nema drugog Boga osim Jednog, koji nam sve daje u amanet I kome se svi skupa vraćamo da račun pred Njim položimo. Sve verske zajednice moraju da sarađuju na tom putu. Samo takva sloga može da donese napredak I blagostanje našoj zemlji Srbiji koja nam je u amanet data da je čuvamo.

Možete li nam reći nešto više o beogradskom muftijstvu na čijem ste čelu?

-Naše Muftijstvo beogradsko u samom gradu Beogradu ima 15 molitvenih prostora, što je nedovoljno obzirom da u Beogradu trenutno živi I radi blizu 200.000 muslimana. Svi opštinski Odbori rade onako kako mogu s obzirom da naša zajednica ne prima nikakvu stalnu budžetsku pomoć , prepušteni smo sami sebi I hvala Bogu dobro smo se organizovali pa smo formirali I naše škole koje će izroditi nove kadrove , neophodne za rad naše Islamske zajednice Srbije. Ono što je veoma važno , naša zajednica je u svom okruženju prihvaćena kao faktor stabilnosti I veoma je društveno angažovana kao odgovorna zajednica koja misli dobro celokupnoj društvenoj zajednici.

Koliko ste objektivno zadovoljni radom odbora i aktivnostima u beogradskim mesdžidima?

-Put naših predhodnika na čelu sa mojim ocem dugogodišnjim Muftijom beogradskim I bivšim Reis ul ulemom Srbije Hamdijom ef. Jusufspahićem koji je zacrtan, jeste put kojim ćemo hoditi dok smo živi, a to je put dobrih odnosa među ljudima, to je put tolerancije I spremnosti da se brane iskonske ljudske vrednosti, koje čine našeg Stvoritelja zadovoljnim , a nas ispravnim, Bogougodnim ljudskim stvorenjima.

Vaša poruka za sve ljude dobre vere, bez obzira na veroispovest I političko ubeđenje?

 -Put naših predhodnika, na čelu sa mojim ocem dugogodišnjim Muftijom beogradskim I bivšim Reis ul ulemom Srbije Hamdijom ef. Jusufspahićem koji je zacrtan, jeste put kojim ćemo hoditi dok smo živi, a to je put dobrih odnosa među ljudima, to je put tolerancije I spremnosti da se brane iskonske ljudske vrednosti, koje čine našeg Stvoritelja zadovoljnim , a nas ispravnim, Bogougodnim ljudskim stvorenjima. Nadamo se da će muslimani Beograda napokon uskoro dobiti dozvolu za džamiju koju Beograd kao metropola zaslužuje I koja ima služiti opštem ljudskom dobru ovoga grada I države nam Srbije. Bog nas je dao jedne drugima da se pomognemo I da lek jedni drugima budemo, pa neka ne bude drugačije, jer se Bogu na istinu valja vratiti. Bog nas pomogao skupa .Amin

Mario Badjuk

Foto: Privatna arhiva