Voćarstvo je odavno prepoznato kao jedna od razvojnih šansi poljoprivrede u ovom delu Šumadije. Grad Kragujevac je do sada, kroz različite programe koji su finansirani sredstvima iz agrarnog budžeta pomagao udruživanje poljoprivrednika, sprovodio programe vodosnabdevanja na seoskom području, korišćenje beskamatnih kredita za kupovinu hladnjača i sušara.
Ove godine, grad će započeti još jedan program podrške voćarskoj proizvodnji – subvencionisanje kupovine protivgradnih mreža. Na ovaj način, grad će zajedno sa voćarima učestvovati u planiranju i smanjenju rizika od vremenskih nepogoda. Ovo je bila prilika da predstavnici Odeljenja za poljoprivredu i vodoregulaciju obiđu selo Čumić, poznato po proizvodnji voća, i kroz neformalni razgovor informišu proizvođe o ovom programu.
Imamo idealne uslove za voćarsku proizvodnju i poznati smo po kvalitetu, a imamo i zadovoljavajuće količine. Međutim, ono što nedostaje je da obezbedimo kontinuitet u proizvodnji. Naime, svake godine ili svake druge godine nas pogodi grad, poplava, suša ili neka druga elementarna nepogoda tako da se dešava da naši poljoprivredni proizvođači gube ona tržišta koja su već osvojili, pa moraju iznova da traže i osvajaju nova tržišta. Grad će zbog toga ove godine podržati program subvencionisanja protivgradnih mreža. To je naročito bitno za jabuku i breskvu, koje su posebno osetljive, kada je u pitanju grad. Time se voće ne štiti samo od grada, već i od nepovoljnog dejstva sunca, a može da se izbegne i veći broj prskanja - kaže Slobodan Lomović iz Odeljenja za poljoprivredu i vodoregulaciju.
Uslovi za korišćenje ovog programa će naknadno biti definisani, a grad će za ovaj program opredeliti između 6-7 miliona dinara.
Jedan od voćara iz ovog kraja je i Goran Mijailović koji se bavi proizvodnjom i preradom voća u suvu šljivu i voćne rakije poznate pod imenom «Zavet». Ovo domaćinstvo ima 20 ha zasada voća, sušaru kapaciteta 2t na 24 sata, hladnjaču kapaciteta 80 tona, i podrum kapaciteta 400 tona. Od voća uzgaja višnju, trešnju, šljivu, jabuku. Kada je reč o voćnim rakijama, proizvodi 7 različitih rakija, dve vrste šljivovice, dunjevaču, vilijamovku, lozovaču, kajsijevaču i travaricu, uglavnom od sopstvenog voća, tako da je proces proizvodnje kompletno zaokružen.
Pun kapacitet proizvodnje suve šljive je 40 tona godišnje, ali ove količine variraju u zavisnosti od cene konzumne šljive. Za kupovinu sušare i hladnjače koristio je beskamatne kredite iz agrarnog budžeta grada. Zainteresovan je i za najvaljeni program subvencionisanja protivgradnih mreža. Mijailović navodi ovogodišnji primer. Na 50 tona jabuke imao je 10% jabuke druge klase i 90% jabuka prve klase, ali nakon grada, imao je samo 10% jabuka prve klase, a sve ostalo je otišlo u treću klasu.
Mijailović je predsednik udruženja voćara «Šumadija voće» iz Čumića koje okuplja najveće proizvođače voća iz ovog kraja. Kažu i da su po broju sušara i hladnjača najbrojniji u okruženju.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
