OTKRIVAMO: Zašto kućni ljubimci liče na svoje vlasnike?

 U socijalnoj psihologiji, ovaj efekat poznat je kao princip sličnosti. U studijama su oni ljudi koje smo češće vidjali procenjivani kao atraktivniji. Jednostavno rečeno, želimo stvari koje su poznate. To objašnjava zašto smo toliko spremni da iznova i iznova čitamo istu knjigu i željno iščekujemo njene nastavke, ili zašto iz godine u godinu slušamo istu pesmu ili gledamo isti film.

To je onaj efekat kada glasamo za istog čoveka na predsedničkim izborima bez ikakvog znanja (ili rezultata) o njihovoj nadležnosti za izabrani položaj – to je jednostavno zato što smo tokom odrastanje vezali pozitivne asocijacije za ime i lik. Jedan naučnik je sproveo zanimljivo istraživanje. On je ispitanicima pokazao niz kineskih znakova bez njihovog prevoda. Kada ih je kasnije zamolio da pogode šta ovi znakovi zapravo znače, oni koji su bili pokazivani više puta od ostalih su, u većini, bili povezani sa pozitivnim stavovima i emocijama.

U vezi sa tim, naše lice je nešto sa čim smo ceo svoj život dobro upoznati. Mi ga susrećemo svaki dan tokom brijanja, šminkanja, umivanja, češljanja ili spremanja za grad. Vidimo odraz mnogo puta prolazeći pored glatkih površina koje odražavaju naš lik. Nauka ukazuje na to da, sve ono što smo videli mnogo puta u životu - budemo skloni tome.

Takodje je verovatno da ćemo preneti deo naših osećanja na svako lice ili objekat koje nas podseća na nas. Neki psiholozi tvrde da to objašnjava zašto neka deca koja likom podsećaju na roditelje uživaju veću ljubav u porodici. To takodje može da objasni zašto završimo sa kućnim ljubimcima koje liče na nas. Ako su opšte karakteristike lica jedne rase pasa imaju slične ili približne crte kao mi, ta rasa može u nama da probudi topla osećanja.

Istraživanja

U Unuverzitetu Britanske Kolumbije sprovedeno je istraživanje u kojem je testirano 104 studentkinje. Prvo, njima su prikazani portreti četiri različite rase pasa. Svaki portret je obuhvatao samo glavu okrenutu ka kameri. Za svakog psa, studentkinje su same procenile karakteristike na osnovu njihovog izgleda – koliko su im se činili miroljubivi, verni, topli, odani... Nakon toga, studentkinjama je postavljeno pitanje o njihovom životnom stilu. Kao deo toga, njima je prikazana šematska skica različitih tipova frizura sa ciljem da pokažu koja im se najviše svidja.

Frizure su podeljene u dve grupe: prva grupa se sastojala od frizura koje pokrivaju uši, dok je druga grupa sadržala kraću ili dužu kosu povučenu preko ušiju ili vezanu u rep tako da su uši bile vidljive. Rezultati su bili poprilično zanimljivi – žene kojima se više svidjala duža kosa koja ide preko ušiju preferirale su Biglove ili Spinger Španijele, karakterišući ove rase kao ljubazne, prijateljske, odane i inteligentne.

Žene koje preferiraju kraću kosu su bile više zainteresovane za Sibirske Haskije ili Basenjije. Razlog za ovakve rezultate verovatno se nalaze u efektu izlaganja koji utiče na ukus. Duža kosa ostavlja utisak „okvira” oko lica što Biglovima ili Spinger Španjelu predstavljaju uši. Kraća kosa ostavlja utisak neuokvirenog lica i mogućnost da se vide vrhovi ušiju. I Sibirski Haski i Basenji nemaju uši koje pokrivaju lice kao duga kosa, te samim tim imaju jasno vidljive uši.