SUTRA JE VELIKI HRIŠĆANSKI PRAZNIK: Običaji i verovanja na BADNJI DAN

Pravoslavni vernici sutra proslavljaju Badnji dan, kojim zvanično započinje Božićno slavlje, odnosno proslavljanje rođenja sina Božjeg, Isusa Hrista.

Badnji dan proslavaljaju vernici Srpske i Ruske pravoslavne crkve, koji vreme računaju po starom Julijanskom kalendaru. Međutim, vernici Grčke pravoslavne crkve Božić su već proslavili 25. decembra prošle godine, pošto vreme računaju po Novom julijanskom kalendaru, odnosno takozvanom srpskom kalendaru.

Badnji dan je naziv dobio po tome što se na taj dan u kuću unosi badnjak, koji će se zatim na Božić zapaliti. Badnjak je bitan simbol u hrišćanstvu zato što se smatra da ga je Josif zapalio u pećini u kojoj je rođen Isus kako bi zagrejao tek rođenu bebu i Mariju (Bogorodicu).

Za vernike je Badnji dan praktično radni dan. Muškarci rano ujutru treba da odu u šumu kako bi nasekli badnjak, dok žene pripremaju hranu i kolače koji će biti posluženi na trpezi za Badnje veče, kao i sutradan na Božić.

Pored mnoštva različitih običaja, koji valja da se ispoštuju na ovaj dan, ima nešto što bez obzira na kraj važi za sve delove Srbije.

Naime, veruje se da je za kuću dobro da se badnjak seče ka istočnoj strani, kao i da se iz najviše tri udarca sekirom mora odlomiti. Ono što sekira ne preseče iz tri udarca, mora se rukama odlomiti, uvrtanjem ili čupanjem.

Polazak u šumu nekada se obeležavao i tako što se pucalo iz pušaka i prangija.

Ovaj običaj bio je bitan kako bi se pucnjima uplašili vukovi i medvedi koji bi eventualno došli na obod šume u potrazi za hranom.

Na Badnji dan porodica se okuplja za istom trpezom. Kompletna priprema za Božić se ustvari obavlja zajednički. Najpre se žene i muškarci razdvoje pre podne zbog drugačijih poslova, a potom posle ručka svi zajednički učestvuju u pripremanju večere i svega što je neophodno za sutradan.

* Mak valja jesti na Badnji dan, jer se veruje da će doneti mnogo novca onima koji ga jedu.

* Oni koji su se tokom godine posvađali s nekim, na Badnji dan praštaju i mire se i to je pravi duh tradicije.

* Ne valja na Božić čovek da se opije, jer se smatra da će biti pijan cele godine.

* Na badnje veče se kriju stolice, kudelje, igle i vretena - a kašike se kriju i na sveti Trifun-kada su zimi verige-da se ne kuša "pilitija" (vrane, sojke i druge) letine kljuju carevicu-kukuruz, kad je posejana na njivi - a igle i vretena se kriju kad se žnje da trstika ne bode u oko.

* Za badnje veče troše se orasi da se vidi kakva nam je sreća, zdravlje, a kada se izlome, bacaju se po ćoškovima sobe, da kvočka izvede mnogo pilića, a ako se bacaju celi orasi, onda će jaja biti mućak. Bacaju se na sve strane, da se igraju jaganjci.

* Posle večeri na Badnje veče se svi celivaju (ljube) da ovce čuvaju jaganjce.

* Na Badnje veče žena udari rukom muža u slabinu, a muž ženu isto, da bude cele godine kuća vesela, da bude zdrav domaćin-gazda kuće.