SLAVLJE NASRED NJVE: Začuo se saksofon, tresla se cela Šumadija

Ne pamti se kada je proizvođač u čast svog povrća rasprostro crveni tepih, posebno kada je u pitanju špargla, koju malo ko i u Srbiji gaji u značajnim količinama.

Na poljima između sela Cerovac i Sobovica, nedaleko od Kragujevca, prošlog vikenda obeležena je prva uspešna berba bele špargle i u tu čast održana je i mala svečanost- “Šparglijada”. Zasad od 4,5 hektara u blizini rodnog sela svog oca, podigli su su mlađi članovi porodice Milanović, koji su rođeni i odrasli u Nemačkoj.

– U Srbiji je uglavnom poznata zelena špargla, a za belu malo ko zna. Cilj nam je da pokažemo i dokažemo da ima povrća koje je popularno u svetu, a koje može da uspeva i kod nas – kaže Marija Milanović.

Njen brat Marko objašnjava da je ovo druga godina njihovog zasada, i da tek posle treće očekuju pun rod.

– Posle četvrte očekujemo ukupno 20 tona sa površine od četiri i po hektara. Ovo povrće može da ima prođu, samo je potrebno probuditi interesovanje konzumenata. U celoj Evropi, a ponajviše u Nemačkoj, špargle se služe otprilike kao kod nas krompir – kaže Marko.

Dok su Marija i Marko na pola puta između Srbije i Nemačke, o neobičnoj njivi koja je pokrivena belom folijom, brinu dvojica Šumadinaca, Mirko Minić i Marko Simić. Prihvatili su izazov i uspeli su da savladaju početnu tehnologiju proizvodnje. Uspešno su došli do prve berbe, uprkos tome što stručnjaka kod nas koji bi ih posavetovali – nema.

– Špargla je višegodišnja biljka. Kada je posadite jednom, ona traje od 10 do 15 godina. Razvija se iz rasada. Pokriva se folijom da ne bi bila izložena sunčevoj svetlosti. Kada bi imala svetlost, postala bi zelena i promenila bi ukus. Ona raste ispod zemlje i čim izbije na površinu vreme je za berbu – kaže Marko Simić dodajući da je, koliko on zna, ovo je prvi zasad bele špargle u Srbiji.

Da bi prijatelje, saradnike i komšije upoznali sa malo poznatim povrćem na našim prostorima, Milanovići su upriličili degustaciju jela od bele špargle i to baš pored svoje njive gde ona i raste. Na crvenom tepihu, uz zvuke saksofona i vino. Mirko Minić, koji brine o celokupnoj proizvodnji, kaže da stići do crvenog tepiha nije nimalo lako. Pre svega, jer je organizovanje zasada skupo.

– Za naše uslove početna ulaganja su prilično velika. Recimo da su u rangu ulaganja za jedan hektar zasada jabuke, koju hoćete da gajite po svim principima savremene tehnologije i primenom punih agro-tehničkih mera. I malo više od toga.

– Problem je i što treba promeniti navike ljudi, koji i proizvode i jedu ono što im je poznato od davnina. Ovo je novi trend za koji tek treba videti da li će ga drugi poljoprivrednici prihvatiti. Za sada smo dobili izuzetno dobru povratnu informaciju od restorana – kaže Minić.

Špargla je popularna još od antičkih vremena, a nazivaju je i “kraljicom povrća”. Prisutna je u kulinarstvu više od 4.000 godina, a prvi put ju je pomenuo Hipokrat zbog njene zdravstvene uloge. Ukusi špargle se razlikuju od zemlje do zemlje. Špargla sadrži veliki procenat vode, više od 90 odsto.

Ukoliko se često jede, pomaže da se izbaci višak tečnosti iz organizma, snižava holesterol u krvi i krvni pritisak i pospešuje rad srca. Budući da je bogata kalcijumom, špargla smanjuje gubitak ovog minerala iz kostiju. Najnovije studije potvrdile su da ona u našem mozgu ona aktivira hormon sreće.

Špargla se sprema i servira najčešće kao predjelo ili prilog uz glavno jelo. U Aziji se kuva na pari ili prži, dok se u Americi servira kao prilog uz piletinu, škampe ili govedinu. Omiljena je na roštilju, a može se stavljati u gulaše ili supe. U novije vreme jede se sve više sirova špargla u salatama. Može se i kiseliti i na taj način čuvati godinama.

Izvor: Telegraf