UNUK LEGENDARNOG KRAGUJEVAČKOG GLUMCA OTKRIVA "Hapsili su ga zbog viceva o Titu"

Njegov unuk Jovan Stojanović za je otkrio neke nepoznate detalje iz njegovog privatnog života.

- Gidra je obožavao da priča viceve o Titu, a u to vreme su hapsili svakog ko to radi. Tako su jednom prilikom uhapsili i mog dedu. U stanicu je došao njegov brat da ga izbavi i kada ja ušao unutra, nigde nikoga, ni na vratima, niti bilo gde. Samo se čula buka iz neke kancelarije. Taj moj drugi deda je onda uleteo u kancelariju, a na stolu sedi Gidra, svi policajci oko njega, on priča viceve o Titu i oni svi umiru od smeha. Tako je prošlo to "hapšenje" - kroz osmeh nam otkriva zanimljivu situaciju Jovan i dodaje da nisu tačne priče da je Gidra bio neveran svojoj ženi, glumici Ljiljani Kontić.

- Nije tačno da je moj deda bio švaler. On je mnogo voleo moju babu. Ludo su se voleli i od te silne ljubavi dolazilo je i do velikih svađa, pa su se zbog toga rastajali jedno od drugog, i to čak šest puta, ali on se njoj uvek vraćao. Nije odlazio od nje zbog drugih žena, to nije tačno - uverava nas Jovan, koji je sin Gidrine bratanice Ljubljane.

Gidrin unuk ponosan je što je njegov deda nije bio laf i šaljivdžija samo ispred kamere, već kaže da je to bio njegov stil života.

- Kakav je bio u "Žikinoj dinastiji", takav je bio i privatno, verujte mi na reč. Mnogo je sebe dao u toj ulozi. Dosta je teksta i sam ubacio. Ima glumaca iz starije ekipe koji su bili drugačiji privatno od onoga što vidimo na malom ekranu, ali on je uvek bio isti. Autentičan. Uvek zanimljiv, pun humora, stalno smo se smejali kada smo mu išli u posetu - govori Jovan i dodaje:

- Drago mi je što ga ljudi i dalje toliko poštuju i vole - priznaje Stojanović.

Nasledio dedin smisao za humor

Jovan nije krenuo dedinim stopama, ali je i on, kao maneken, na javnoj sceni. Ipak, pomoglo mu je što je Gidrin unuk.

- Kad se saznalo da sam unuk Dragomira Bojanića dobijao sam više angažmana... Pisalo se više o meni, ljudi su me prepoznavali. Iskreno, drago mi je što mi je on deda, ali ja bih voleo da samostalno gradim svoju karijeru - priča Jovan, koji je, doduše, srećan što ima dedin smisao za humor.

Dragomir Bojanić - Gidra je rođen u Kragujevcu 13. juna 1933. U ranoj mladosti život ga je postavio pred najveće izazove, pošto je nakon Drugog svetskog rata izgubio oba roditelja i ostao siroče. Gidrina majka Novka umrla je od tuberkuloze, a kada je glumac imao devet godina, streljali su njegovog oca Jocu koji je bio oficir srpske vojske. Gubitak porodice nije uspeo da slomi njegov duh, pa je u rodnom gradu završio srednju školu za preradu mesa, voća i povrća.[2] Imao je i kvalifikaciju stečenu u STŠ Kragujevac za hemijsko-tehnološki odsek. Nakon mature, godinu dana radio je u fabrici konzervi Crvena zvezda, ali je voleo umetnost i scenu, te upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, u klasi Raše Plaovića.

Bio je član amaterskog pozorišta Sveta Mladenović iz kojeg je prešao u Kragujevačko narodno pozorište, čiji je bio dugogodipnji član. Potom upisuje Akademiju za pozorište, film, radio i televiziju i, kao student prve godine počinje da igra Mitketa u Narodnom pozorištu u predstavi Koštana,ostvarivši prvu veliku ulogu. Od 1964. do 1966. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu.

Filmsku karijeru započinje 1955. godine epizodnom ulogom u filmu Žike Mitrovića Ešalon doktora M, nakon koje je usledio bogati kinematografski opus. Glavne i veće sporedne uloge je igrao u više od trideset domaćih filmova, a snimao je i u Italiji. Pod pseudonimom „Antoni Gidra“ (Anthony Ghidra), Dragomir Bojanić je šezdesetih godina u Italiji snimio desetak vesterna i akcionih filmova. Nadimak Gidra (Qhidra) u prevodu znači zmija. Za ulogu u filmu „Balada o revolverašu“ (1967) režisera A. Kaltabijana dobio je i nagradu.

Preminuo je 11. novembra 1993. godine, u Beogradu, od raka jetre. Tokom lečenja bio je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu. Sahranjen je u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju u Beogradu.