“Zaustavimo nasilje“ bila je tema okruglog stola kojim je Udruženje socijalno, materijalno i zdravsteno ugroženih lica Šumadije i Pomoravlja obeležilo međunarodni Dan borbe protiv nasilja nad ženama, a koji je održan u Klubu mladih osoba sa invaliditetom u Kragujevcu.
Deca, žene, osobe sa invaliditetom i stara lica su najosetljivije grupacije ove složene i opasne društvene pojave i najčešće su žrtve nasilja. Kada se govori o nasilju nad ženama u osnovi nasilja je neravnoteža moći, potreba da se osoba kontroliše i da se dominira drugom osobom. Braćno nasilje je najrasprostranjenije nasilje, a prema podacima koje je iznela Ljiljana Đorđević iz Centra za socijalni rad, svaka druga žena imala je iskustva sa psiho emocionalnim nasiljem, svaka treća žena doživela je neki vid fizičkog nasilja, a 92 % izvršioci porodičnog nasilja su muškarci.
U svakoj porodici u kojoj žena trpi nasilje, nasilju su izložena i deca, koja kako iskustvo pokazuje kasnije i sama postaju nasilnici.
Izaći iz nasilja nije nimalo lako, kaže Vera Simić iz NVO Oaza sigurnosti koja pruža pravnu pomoć ženama žrtvama nasilja. Ukoliko žena nema podršku svoje primarne porodice, teško se može izboriti sa novonastalom situacijom, jer nije dovoljno jaka i osnažena da sama donosi odluke i bori se sa problemom oko podizanja dece. Ona ističe da je najveća zabluda u ovom problemu što žene ostaju da bi deca imala oba roditelja
. Nasilje je model ponašanja koji se uči, koji se prenosi generacijski, a najčešće ako su u pitanju muška deca dolazi i do određenih vidova delikventnog ponašanja, objasnila je Vera Simić a na osnovu svog desetogodišnjeg iskustva u radu sa žrtvama porodičnog nasilja.
Prošle godine na teritoriji grada Kragujevca prijavljeno je 1400 nasilja u porodici, a od toga broja preko 900 prijava odnosi se na nasilje prema ženama. Za 11 meseci ove godine taj broj je 950.
Od kada je u Kragujevcu ostvarena međusektorska saradnja institucija sistema i nevladinog sektora pomak je zabeležen u broju prijavljenih nasilja, ali žene koje su izašle iz porodičnog nasilja, iskazale su potrebu da od zajednice budu snažnije psihološki, socijalno i ekonomski podržane. Prema pokazateljima i žene u svetu zbog mnogobrojnih razloga teško izlaze iz sistema nasilja, a značajni razlozi su nedostatak sredstava za život i nezaposlenost, tako da bi u narednom periodu trebalo raditi na socijalnoj rehabilitaciji i ekonomskom osnaživanju, rečeno je na skupu.
Okruglom stolu “Zaustavimo nasilje“, prisustvovala je i član Gradskog veća za zdravstvenu i socijalnu zaštitu dr Gordana Damnjanović koja je ovom prilikom rekla da je grad Kragujevac imao privilegiju da među prvim gradovima potpiše Protokol o međusektorskoj saradnji, čime su sve institucije uzele aktivno učešće u borbi protiv nasilja, ali u ovoj oblasti još uvek nije sve učinjeno.
Pored postojanja protokola, naših ingerencija, nulte tolerancije i svega što je dobro učininjenog u ovoj oblasti, pred lokalnom samoupravom je zadatak ekonomskog osnaživanja žena. Svest kod ljudi se još uvek jako teško menja, žene još uvek imaju ove probleme i malo informacija o tome ko im može pomoći i kome mogu da se obrate. Ove informacije one mogu dobiti od lokalne samouprave, a u nameri da pronađemo sistemsko rešenje i ekonomski osnažimo žene koje trpe porodično nasilje, samohrane majke i nezaposlene žene, od naredne godine radićemo na tome da formiramo “Zeleni inkubator“ koji bi im pružio mogućnost da rade, da proizvode i da to što proizvedu plasiraju na tržište, kazala je dr Damnjanović.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
