Obnova fasada u starom gradskom jezgru na inicijativu gradonačelnika

Pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture, 22 fasade u ulicama Kralja Petra, Kralja Aleksandra Prvog Karađorđevića i 27. marta, biće osvežene autentičnim bojama koje su u više navrata menjane tokom 20. veka.

Na taj način, grad će pokušati da očuva preostalo kulturno nasleđe, koje je nezamenljiv resurs, izjavio je za Radio televiziju Kragujevac Marko Grković, direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Vrednost radova je oko 100 miliona dinara.

Svaka od vremešnih građevina nosi zanimljive priče svojih graditelja, vlasnika, stanara, danas korisnika i zakupaca prostora.

Većina je nastala u zlatno doba graditeljstva u Kragujevcu koje je između dva svetska rata sa posebnom pažnjom obrađivao u svojim knjigama i čuveni kragujevački arhitekta doktor Veroljub Trifunović.

On ističe da će sa najavljenim poduhvatom mnoga od klasičnih zdanja pokazati zapravo svoju lepotu.

Veroljub Trifunović navodi da je istorijski veoma značajna zgrada Balkana koja je u paru urađena u 19. veku sa zgradom nekadašnje Jugobanke i da su uparene zgrade primer ansambla za poštovanje, koje pripadaju stilski neoklsicizmu i čine urbanu kapiju za ulicu Svetozara Markovića.

Duž centralne gradske četvrti mnogo je zdanja nanizanih čija se lepota i ne vidi od zuba vremena, ali i neodržavanja.

I ostale zgrade iz centralnog gradskog jezgra, oronule su spoljašnosti pod teretom reklama.

Primera radi, ni u jednoj evropskoj metropoli koja je očuvala svoja zdanja, klima uređaj ne možete videti na spoljašnim zidovima, na kojima takođe nema šarenih reklamnih poruka, već su svedene i sa nijansama uklopljenim sa zidnim površinama.

U projekat obnove fasada grad ulazi posle Beograda i Čačka koji su novcem iz gradskog budžeta umili lice svog centra i istakli lepotu eksterijera.

Posao obnove fasada biće rađen pod nadzorom Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Grković navodi da će sigurno biti oštrih kriterijuma pri izboru izvođača radova, da se ne bi ponovila situacija slična onoj prilikom rekonstrukcije Gradske tržnice.

Ako je tokom dvadesetog veka Kragujevac od 50 tih do 90- tih imao najbrži graditeljski uzlet, sigurno je, da je tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka taj uzlet bio najlepši, jer iz tog perioda datiraju stilski najlepše građevine.

Tada je zgrada glavne gradske pijace rađena po uzoru na parisku, a Hipodrom na drezdenski.

U to vreme između dva svetska rata, Kraljevina Jugoslavija je planski okupljala najbolje arhitekte zadužujući ih da projektuju javne zgrade i državna zdanja kao monumentalne građevine, koje se podsećamo, koriste i sto godina kasnije.