.jpg)
Dobitnik Sterijine nagrade za najboljeg mladog glumca sa predstavom Čarobnjak, obišao je svet od zapada do istoka, od Toronta do Čeljadinska, kada je shvatio da su glumci svuda isti, kako kaže. Rođen je 1980. u Kragujevcu. Završio Akademiju umetnosti u Novom Sadu u klasi profesora Vide Ognjenović i Ljuboslava Majere. Član ansambla Narodnog pozorišta Sombor od 2007. kada je otišao iz Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, jer se pobunio zbog kašnjenja honorara, iako je igrao u 11 predstava u tom trenutku. Mnoge važne uloge su iza njega u predstavama: “Ženidba”, “Mnogo buke ni oko čega”, “Parastos u belom” i mnoge druge.
Odrastao si u Kragujevcu koji je iznedrio velika glumačka imena,na koga si posebno ponosan?
-Na dobri duh Doma omladine ,sve je poteklo tu,pod tim kestenjem ,nadam se da neće smetati taj potez od pozorišta preko Gimnazije,Gimnazijskog trga ,Doma omladine ka Crkvi ovima što misle da su stubovi sa girlandama dobra zamena za kuću prvog učenog srpskog učitelja .Nek ne diraju taj duh ,duh grada od Pozorišta do Balkana ,to je grad na koji sam ponosan.
Po čemu pamtiš studije u klasi Vide Ognjenović?
To su četiri najlepše godine Života. Ljubavi suza prijateljstava ,kumstva,suza i najlepših časova ,prvih predstava i ljubavi i Akademije koja je ostala u meni verujem i u svima dok mrdamo ”.
Odlučio si da se ne vratiš u Kragujevac,već si odabrao Sombor?Jesi li ikada zažalio?
Ja sam ostao u Novom Sadu ,u kome sam se borio za status mladih glumaca,borio se da honorari budu redovni ,najebao zbog toga (psovke najbolje opisuju sve u srpskome jeziku) dakle najebao ,otišao u Sombor ,učio zanat ,upoznao sjajne glumce i reditelje i vratio se u Srpsko narodno...pa… zavoleo ravnicu ,zemlju koja ne vraća odjeke,popiju ih daljine,tamo se vreme meri dužinama senki , što kaže Antić, zavoleo Dunav i čestite ljude ....pa šta....”
Nagrada „Miloš Žutić“ za 2020. dodeljena ti je za ulogu u predstavi „Semper idem“, koju je po romanu Đorđa Lebovića dramatizovao i režirao Gorčin Stojanović u Narodnom pozorištu Sombor.Predstavlja li to krunu dosadašnjeg glumačkog rada. Veliki si radoholik i mnoštvo uloga iza tebe,na koju si najponosniji?
-Na sve.Semper idem najduže traje i u njoj se zovem Đorđe ,kao moj Đorđe Simić sa kojim sam odrastao , otišao u Novi Sad ,pa ga izgubio jedne glupe noći ,u toj predstavi se oprostim od majke, oca, bake, deke, babe , dede , svih ...kao i Lebović kada se iz Aušvica vrati i zatekne praznu kuću ...Semper idem je moja dužnost i moj krst i moja ljubav i sve što mislim o pozorištu i životi .Pobeda i tuga.Dakle katarza.Elegija.Čast ”.
Idu li glumci ikada u penziju?
Ne, daleko bilo…”
Po čemu pamtiš godinu iza nas?
Po stresu ,razočaranjima , najgore je kada te razočaraju bliski ljudi ,ali ko ih j... po velikim nagradama na koje sam ponosan i verujem da bi moji roditelji bili ponosni.Zbog njih naročito ”.
Gde se najbolje osećaš, na sceni ili u porodičnom okruženju?
-Imam Neru koja ima 5godina.To je moja kuća ,zvezda ,ljubav ,suština i krvotok. Moje proleće i najveća životna radost.Nema dalje…”
Kako tvoja deca reaguju kada te vide na sceni?
-Smeje mi se...i sva moja deca mi se smeju ,kumići ,blizanci,bratanice i naravno Nera .. pa meni dosta…”
Autor: Mario Badjuk
Foto : Nađa Repman
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
