U Kragujevcu jedinstvena radio stanica!

Danasnji brzi ritam života prouzrokovan pokušajima i načinima da se preživi ovo teško vreme, doveo je do toga da se o problemima osoba sa invaliditetom u medijima uglavnom govori samo određenih dana u godini.
Međutim, jedna internet radio stanica u Kragujevcu u Srbiji, posvetila je cijeli svoj program njima, kao i svim drugim socijalno ugroženim grupama.

Po tome, ali i činjenici da zapošljava osobe s invaliditetom, to je jedinstven medij u regiji.

Otežano kretanje tek je vidljiv deo krhkog zdravstvenog stanja Nenada Kozodera, a prava opasnost vreba iznutra. Hemofilija.

''Dosta ljudi znam koji sa tim problemom žive samo od danas do sutra. Čak sam i ja tako živeo. Bilo je važno samo da me ništa ne boli i ništa više nije bilo važno. E pa, malo kad sam seo i razmislio, onda su neke stvari počele da kreću napred'', kaže Nenad Kozoder, tonac humanitarnog radija.

Specijalizovani radio

Kada se osnažio u sopstvenoj borbi, Nenad je odlučio da bude saborac i drugima.

Iz skromnog prostora u predgrađu Kragujevca, Humanitarni radio koji program emituje preko interneta, u potpunosti je posvećen pomoći socijalno ugroženim grupama i njihovoj promociji.

Brankica je, kao novinar bez posla, tamo došla preko konkursa, a na poziv Nacionalne službe za zapošljavanje.

I ranije je bila u prilici da izvještava o problemima osoba sa invaliditetom, ali nikad na ovaj način.

''Izmeni to čoveka. U svakom smislu. Budete nekako...bolji, čini mi se. Senzibilniji. Potrudite se da razumete to, a u isto vreme želite da rešite taj problem, i omogućite bolji život toj osobi.“, tvrdi novinarka Brakica Timotijević.

Po svojoj programskoj koncepciji, Humanitarni radio prvi je specijalizovani radio tog tipa u regionu.

Pokrenuo ga je Branko Lukić, koji je u 16-oj godini ostao bez vida.

“Ideja radija je da se borimo protiv diskriminacije, stereotipa, predrasuda i svega onog lošeg prema osobama koje su na neki način na marginama“, ističe Branko.

Bez frekvencije

Radio je nastao kao dio Udruženja građana Ekspres, koje broji oko 300 članova iz različtih socijalno ugroženih grupa.

Upravo takva populacija, međutim, ima najviše poteškoća da ga čuje, jer Humanitarni radio i dalje nema svoju frekvenciju.

“Treba mnogo novca da se to uradi, treba nam velika podrška, mi se finansiramo kroz projekte, nismo profitabilni, i ne možemo da zaradimo, sad da kažemo zaradićemo novac pa ćemo to da uložimo u frekvenciju. Za sad je sve još uvek na priči“, zaključio je Nenad Kozoder.

Iščekujući pomoć, nastavljaju da je pružaju drugima, kroz dvadesetčetvoročasovni program.

Uz moto - Govori, da bih te vidio.