Ljubav je staklo koje se lomi ako ga čovek primi suviše nesigurno ili suviše čvrsto.Ljubav je možda najlepse osećanje na svetu,ljubav je traganje za nečim što svako želi a što malo ko ima.Svi smo mi dospeli u ovozemaljsku baštu koja se zove život. Staze kojima hodamo su različite,prepliću se i razilaze,mi tečemo kao vreme,radujemo se, smejemo, patimo, bolujemo i što je najvažnije volimo.
Putevi ljubavi su veoma čudni i satkani su od bezbroj trenutaka. Svaki je poseban i neponovljiv. Svaki preživljeni dan i prespavana noć samo su delići ogromnog mozaika.Kroz te puteve ljubavi Kragujevčani spoznaju šta je njima najvažnije.
Da mu životna saputnica daje smisao života,reč zivot više nije samo reč,ona oživljava.Da mu daje indentitet,osećaj da nije sam.Svi problemi su tako sićušni,kao da ne postoje,jer kad je ljubav prisutna kao da ništa osim nje i ne postoji.
Kragujevčani isto tako vole, dodir njenih mekanih prstiju kao da su satkani od svile,taj osećaj uzdizanja,osecaj svemoći,besmrtnosti.Dodiri njenih usana ozivljavaju dušu,pokreće sve kao da ste tog trenutka udahnuli zivot u sebe.Taj osećaj za koji kažu da je ekstremno dobar,a ustvari tako neopisiv,jer je rajskim silom duboko urezan u srce.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
