Bezbednost ranjivih grupa u saobraćaju je nešto o čemu se ne priča dovoljno, a broj pešaka, naročito dece, poginulih na pešačkim prelazima povećava se iz godine u godinu. Samo tokom 2022. godine 20 pešaka poginulo je u saobraćajnim nesrećama na pešačkom prelazu. Teško je povređeno 246, a lakše 687 pešaka. Od početka ove godine na pešačkom prelazu poginuo je 21 pešak.
Kako za objašnjava master inženjer saobraćaja Igor Velić, koji je stao uz udruženje roditelja čija su deca poginula u saobraćaju, jedan od glavnih ciljeva strategije o bezbednosti saobraćaja bio je da do 2020. godine u saobraćaju nema poginule dece. Ne samo da se to nije ispunilo, već se i broj dece koja su život izgubila u saobraćaju, naročito na pešačkim prelazima, povećao.
- U periodu od 2015. do 2019. godine znatno je više ljudi nastradalo u saobraćajnim nezgodama nego što je redviđeno strategijom bezbednosti saobraćaja. Bilo je 288 više poginulih lica, 952 više teško povređenih lica i oko 15.000 više lakše povređenih lica u odnosu na strategijom definisane ciljeve. Došli smo do toga da Srbija nije ispunila nijedan cilj iz strategije o bezbednosti saobraćaja. Imali smo strategiju od 2015. do 2020. godine. Ove godine se očekuje nova na desetogodišnjem planu. Ali u ovoj prvoj, na kojoj su radili naši stručnjaci i zasnovana je na nauci koja je definisala i ciljeve i mere, odrađena je saršeno, a nijedan cilj nije ispunjen. Cilj je bio da nemamo smrtnost dece, a da se broj povređene dece prepolovi u odnosu na 20211. godinu, a mi imamo povećanje i jednog i drugog. Trebalo bi da se bavimo i strateškim upravljanjem bezbednošću saobraćaja i nadam se da će nova strategija da donese promene na bolje i da će više da se zaštite ranjivi učesnici u saobraćaju. Nas tek očekuje usvajanje te strategije - ističe Velić.
Potrebne promene u infrastrukturi
Kako kaže, najveći problem je nepoštovanje vozača motornih vozila prema ranjivim učesnicima u saobraćaju i to je glavni uzrok negativne statistike.
- Problem je svest, kultura i nepoštovanje pravila saobraćaja od strane vozača motornih vozila u odnosu na ranjive kategorije. Ranjive kategorije su deca, pešači, biciklisti, osobe sa invaliditetom. Na svetskom, a i na državnom nivou. 50 odsto povređenih i smrtno stradalih su ranjivi učesnici u saobraćaju. To nam je najugroženija kategorija u saobraćaju. Drugi problem koji se javlja kako kod nas, tako i u svetu, je da insfrastruktura unutar naselja nije prilagođena za ranjive učesnike u saobraćaju. Trotoari su sve više okupirani od strane motornih vozila, pešaci se kreću kolovozom. Svi tu svesno ili nesvesno rizikujemo svoje živote. Problem je tehnićko regulisanje saobraćaja i saobraćajno planiranje - dodaje.
Svetski standard u poslednjih 20 godina je da se grad prilagođava ranjivim učesnicima u saobraćaju, ali deluje kao da taj standard još nije stigao do nas.
- To se zove održiva urbana mobilnost. Infrastruktura u gradu mora da bude prilagođena pre svega pešacima, deci, starijim licima, biciklistima, osobama sa invaliditetom. Ranjivi učesnici u saobraćaju moraju da budu odvojeni od motorizovanih vozila. Zato trotoari, pešačke i biciklističke staze moraju da budu odvojene. Ranjivi učesnici stradaju jer nemaju zato što nemaju svoju infrastrukturu, to je jedan od glavnih urzoka stradanja. Tako da, osim bahatih vozača, saobraćajne kulture, neadekvatnog postupanja prema pešačkom prelazu, imamo i neadekvatno saobraćajno planiranje i tehničko regulisanje saobraćaja koje nije usmereno ka zaštiti ranjivih učesnika u saobraćaju. U sprezi ta dva faktora imamo iraženo stradanje u saobraćaju i možemo da kažemo da je odgovornost same saobraćajne stuke što u naučnom i stučnom radu, kao i u javnim nastupima, opravdava vozače motornih vozila i celokupan tok misli je da se zadovolji potreba motornog saobraćaja - ističe Velić.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
