Iako većina poslodavaca smatra da je visoka plata faktor koji najviše motiviše zaposlene, istraživanja pokazuju da je visina zarade tek šesto „pogonsko gorivo” koje radnike stimuliše da daju najbolje od sebe.
Istraživanje koje je obuhvatilo 178 rukovodilaca i 258 zaposlenih u našoj zemlji i koje citira Olga Kićanović, samostalni savetnik u Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova, u svojoj knjizi „Praktikum poslovnog uspeha”, pokazalo je da je prva stvar koja motiviše zaposlene da daju sve od sebe – mogućnost korišćenja svojih veština na poslu. Ono što radnike podstiče više od plate jesu mogućnost dodatnog stručnog usavršavanja i napredovanja, nagrađivanje po zasluzi i sloboda da se primeni sopstveni način rada.
– Plata jeste visokopozicionirana na listi motiva za kvalitetno obavljanje posla, ali nije prva na listi. Zaposlenom je pre svega važno da se na radnom mestu oseća dostojanstveno, a to ne košta ništa. Dobri međuljudski odnosi nemaju cenu, a loši odnosi i mobing firmu koštaju mnogo. Osim što ljudi češće odlaze na bolovanja, oni rade manje kvalitetno i bave se intrigama umesto poslom – ističe Olga Kićanović, koja se već deset godina bavi radnim pravom i u svakodnevnom je kontaktu sa zaposlenima koji se njenoj agenciji obraćaju zbog mobinga. U prethodnih devet godina rešeno je više od 4.500 radnih sporova.
Iako na radnom mestu provodimo najveći i najproduktivniji deo dana, Olga Kićanović primećuje da se za veoma mali broj ljudi u našoj zemlji može reći da vole svoj posao. Najveći broj zaposlenih smatra da im posao obezbeđuje egzistenciju i plaća račune – mali broj njih posao posmatra kao izazov.
„Kad pitate mlade gde bi voleli da se zaposle, većina će odgovoriti da maštaju o državnom poslu. S druge strane, zaposleni u javnim firmama imaju cilj da u njima ostanu do penzije i da uopšte ne rade na sebi. Iz iskustva znam da je veoma teško motivisati zaposlene u državnim firmama da rade bolje jer je njihova plata fiksna a mogućnost napredovanja gotovo nikakva. Direktori u državnim firmama po pravilu se plaše sposobnih radnika koji imaju veće znanje od njih, odnosno koji su svedoci njihovog neznanja. Dešava se da zaposleni uče strane jezike o sopstvenom trošku ili završavaju postdiplomske studije, a onda postaju žrtve mobinga jer – štrče u odnosu na prosek. Češći je slučaj da se sposobni radnici izoluju umesto da se nagrade. Pošto su kriterijumi vrednovanja pogrešni, ljudi nisu motivisani da rade na sebi- konstatuje Kićanovićeva.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
