Srbija proslavlja Dan padobranskih trupa

Jedno od onih zanimanja, zbog kojih se vojni poziv voli više od drugih, svakako je i padobransko. Biti padobranac, lebdeti nebeskim prostranstvom i uživati u visokoj dozi adrenalina, san je mnogih dečaka. Odlučni da nebom krstare, iako nisu obdareni krilima, ljudi su izumeli padobrane i tako omogućili ostvarenje tog, po mnogima, najlepšeg i najtrajnijeg ljudskog sna.

Nažalost, padobranac ne može da bude svako ko to želi. U Specijalnoj brigadi Vojske Srbije, u 63. padobranskom bataljonu, okupljeni su oni najveštiji i najhrabriji, padobranci koji u svojim padobranskim knjižicama novi skok upisuju češće od drugih, bar nekoliko puta mesečno. Oni koji se opredele za padobranstvo jednostavno ne mogu bez skokova, bez krstarenja nebom, bez onog osećaja slobode koji nam daje let kroz vazduh. U trenutku kad povuku ručicu i kad se, nekoliko stotina metara iznad zemlje, padobran otvori uz snažan trzaj, zaboravljaju se napori koji prate padobranski poziv.

A oni nisu mali. Da bi neko postao vojni padobranac, nije dovoljno samo da završi srednju vojnu školu, pa Vojnu akademiju. Najvažnije veštine stiču se tokom osnovne padobranske obuke koja ima i selektivni karakter. Oni koji prođu tu, prvu, stepenicu ka slobodnom nebu, koji uspešno savladaju skokove sa i bez opreme i oružja, s okruglim padobranom i padobranskom kupolom u obliku krila, koji se izbore sa strahom, tim neizbežnim pratiocem svakog padobranskog skoka, mogu da kažu da su nešto bliži svom snu. Posle toga očekuju ih brojni višemesečni kursevi, poput letnjeg i zimskog alpinizma, skijanja, preživljavanja u prirodi, često u veoma surovim uslovima.

Padobranac je uvek u svom snu. Kad ne skaču, onda se pripremaju za skokove, misle o njima, maštaju, sećaju se časova provedenih u vazduhu. To je posebno iskustvo. Pre skoka padobranci strepe zbog neizvesnosti i rizika koji, neizbežno, prati njihov poziv i čini ga toliko izazovnim i neponovljivim, zatim beskrajno uživaju dok lebde nebeskim plavetnilom, da bi, pri sletanju, po ko zna koji put u mislima premetali lekcije o pravilnomn i sigurnom doskoku.

I tako iz dana u dan. Život padobranca čine sati i sati provedeni u obuci, na kursevima i uz padobran, uz drugove s kojim se deli zajednička sudbina. Lično siksutvo deli se i uporedjuje s iskustvom kolege, uočene slabosti se analiziraju, eventualne greške otklanjaju. Tako se razvija viši nivo iskustva, zajedničko isksutvo koje obogaćuje ono lično i doprinosi da svaki naredni skok bude sigurniji i lepši.

Čestitka načelnika Generalštaba vojnim padobrancima

Svim vojnim padobrancima upućujem srdačne čestitke povodom 14. oktobra – Dana vojnih padobranaca.

Po prvi put u Vojsci Srbije proslavljate svoj dan, negujući tradiciju dugu preko sedam decenija. Kao pripadnici Vojske, gradeći svoje najviše profesionalne vrednosti na tradiciji dobrovoljnosti, časti, hrabrosti i izuzetnog drugarstva, stvorili ste uzorne vojne kolektve i jedinice gvozdene discipline i prestižne smelosti.

Zahvaljujući stručnosti, osposobljenosti i odvažnosti, na najbolji mogući način doprinosite jačanju operativnih sposobnosti Vojske Srbije.

Sa željom da ostvarite lične i profesionalne ciljeve, čestitam vam praznik.