Počela je sezona slava: Verski običaji koje bi trebalo da znate

Jedna od glavnih odlika srpskog Pravoslavlja, za koju ne zna ostali hrišćanski svet, jeste krsna slava.
Crkva je, imajući u vidu praktične razloge, savetovala i preporučivala porodicama koje svetitelje da uzimaju za svoju krsnu slavu. Obično su bili birani veliki svetitelji koji se praznuju u jesen, zimu i proleće, kada je manje radova u njivi.
Slavljenje krsne slave je ostala jedina neprekinuta tradicija kod Srba. Mnogo toga je promenjeno u narodu i običajima, ali se slava sačuvala kao najveća svetinja našeg naroda.

Pripreme za krsnu slavu
Na nekoliko dana pred slavu, u domu u kome se slavi, počinju pripreme, kako bi se slava dočekala što svečanije i dostojnije. Običaj je da se ukućanima, naročito deci kupi nešto novo, od odela, da to "ponove" na dan slave. U kući vlada svečana atmosfera i vedro duhovno raspoloženje i radost.

Za slavu je najvažnije spremiti slavski kolač, kuvano žito, crno vino i sveću.

Slavska sveća
Za slavu se kupuje veća sveća, po mogućstvu od pravog voska. Pali se na dan slave, neposredno pred rezanje kolača. Domaćin se prekrsti, i izgovara molitvu. Sveća i njena svetlost simbolizuju nauke Hristove. Ona gori celoga dana, sve dok ne dođe na par centimetara do svećnjaka. Onda domaćin se prekrsti, uzme času sa vinom, iz nje zahvati jednu kašičicu vina i nju izlije uz fitilj sveće koja gori. 

Slavsko žito i služenje
Sprema se uoči slave, od čistog i otrebljenog pšeničnog zrna.
Prilikom rezanja slavskog kolača, u žito se, odozgo u centar, stavlja manja svećića koja gori dok traje obred rezanja slavskog kolača. Na kraju obreda, žito se preliva crnim vinom, svećića se gasi i vadi iz žita, a na njeno mesto se može staviti neki svet, karanfil, ruža..