Pametni vodomeri stižu u Kragujevac: Preciznije upravljanje vodom i većа energetska efikasnost

Kako je za Euronews Srbija objasnio Goran Gavrilović iz Javnog komunalnog preduzeća „Vodovod i kanalizacija“ Kragujevac, cilj ovog projekta jeste racionalnije i efikasnije korišćenje vode kao jednog od najvažnijih prirodnih resursa.

Gavrilović je na početku razgovora naglasio da se ne radi o vodomerima koji će biti ugrađivani u domaćinstvima, već o industrijskim uređajima namenjenim merenju na ključnim tačkama sistema.

– Pametni vodomeri će biti postavljeni direktno na bunarima izvorišta Brzan, gde će meriti protok i ukupnu količinu zahvaćene vode. Pored toga, planirana je ugradnja još dva velika vodomera – jedan na sredini magistralnog cevovoda i drugi na kraju sistema, kod postrojenja Košutnjak, gde se voda prerađuje i filtrira za piće – objasnio je Gavrilović.

Prema njegovim rečima, novi uređaji omogućiće znatno preciznije podatke o količinama vode koje se zahvataju na izvorištu i koje stižu do postrojenja za preradu. Dosadašnji vodomeri, stari više od dve decenije, više ne garantuju pouzdana očitavanja, što je dodatni razlog za njihovu zamenu.

– Savremena tehnologija omogućava da u svakom trenutku imate tačne podatke dostupne direktno u kancelariji. To je ključno za energetsku efikasnost – da znamo koji bunar daje najviše vode, kako optimalno upravljati pumpama i na koji način smanjiti potrošnju električne energije – naveo je Gavrilović.

On je dodao da će pametni vodomeri omogućiti i preciznije utvrđivanje eventualnih gubitaka na magistralnom cevovodu, što je od velikog značaja za dugoročno unapređenje sistema.

Trenutno je u toku izrada tehničke dokumentacije, nakon čega sledi postupak javne nabavke. Očekuje se da bi vodomeri mogli biti isporučeni i ugrađeni na svim bunarima tokom prve polovine ove godine.

Gavrilović je istakao i da Kragujevac tokom prethodnih godina, pa ni prošlog leta, nije imao restrikcije u snabdevanju pijaćom vodom.

– Grad se vodom snabdeva sa tri izvorišta – Reni, Bunari i Brzan, izgrađenih još sedamdesetih godina prošlog veka, kao i iz akumulacija Grošnica, najstarije iz 1938. godine, i Gruža – rekao je on.

Na kraju je naglasio da je strateški cilj da se, kad god je to moguće, maksimalno koristi voda iz bunarskih izvorišta, uz savremeno i efikasno upravljanje celokupnim sistemom.