Svi građani koji spadaju u osetljive kategorije, besplatnu pravnu pomoć mogu da traže u službama pravne pomoći pri svojim opštinama, strukovnim udruženjima kojima je i to u opisu delatnosti, sindikatima, pravnim klinikama i nevladinim organizacijama u kojima će im zaštitu pružiti pravnici sa položenim pravosudnim ispitom.
Zakonski tekst sledi Ustav Srbije iz 2006. godine kojim je svim građanima zajemčeno pravo da imaju pravo na besplatnu pravnu pomoć koju im pružaju advokati ili stručne službe pri jedinicama lokalne samuprave (u opštinama).
To znaci da je Ustav obavezao advokate i lokalne samouprave da pružaju pravnu pomoć, ali nije isključio mogućnost, niti je zabranio da to čine i druge organizacije i službe, pravne klinike na pravnim fakultetima, nevladine organizacije, strukovna udruženja.
"Pošto država ne može svima da obezbedi besplatnu pravnu pomoć, jer ona plaća lica koja je pružaju, Nacrt zakona je, kao što je to slučaj i u većini drugih zemalja, predvideo da država plaća advokate za pružanje usluge pravne pomoći socijalno ugroženima ili osetljivim društvenim grupama u postupcima pred organima javne vlasti, odnosno pred sudovima".
To znači da se pravo na angažovanje advokata kojeg plaća država garantuje onima koji uživaju pravo na socijanu zaštitu, a tu spada oko 700.000 ljudi u Srbiji, kao i osetljivim društvenim grupama - žrtvama nasilja u porodici, deci, azilantima ili onima koji pokušavaju da ostvare prava na lična dokumenta, a to su obično Romi.
Svi ostali građani, bili oni čak i bogati, za besplatnu pravnu pomoć mogu da se obrate nevladinim organizacijama, strukovnim udruženjima, sindikatima, pravnim klinikama na pravnim fakultetima.
Ministarstvo pravde će, prema rešenju iz Nacrta zakona, voditi registar svih pružalaca pravne pomoći, bilo da se radi o advokatima, bilo o drugim pravnicima iz razlicitih udruženja i službi lokalnih samouprava.
Međutim, od početka izrade zakonskog teksta predstavnici advokature su insistirali da samo advokati mogu da pružaju usluge besplatne pravne pomoći i borili su se da se onemoguci drugima pravo da organizuju službe pravne pomoći.
Cini se da bi advokati hteli da se zakonom zabrani "drugima" da pružaju usluge besplatne pravne pomoći i da za sebe tako obezbede monopolski položaj u pogledu pružanja tog vida usluga.
Nasuprot tome, Ustav advokate i opštine obavezuje da pružaju pravnu pomoć, ali ne zabranjuje drugima da organizuju službe za besplatnu pravnu pomoć. Strucnjaci smatraju da predstavnici advokature pokušavaju da pogrešno interpretiraju tu ustavnu normu i predstave je kao zabranu za sve druge da pružaju usluge.
Sa druge strane, advokati su nezadovoljni rešenjima iz nacrta zakona, jer smatraju da je neustavan, da marginalizuje ulogu Advokatske komore Srbije (AKS) i postavlja pitanje sukoba interesa države.
Izrada tog zakona počela je više od šest godina i do prošle godine, predlog narcta zakona sadržavao je rešenja koja su bila usklađena sa stavovima AKS, koja je učestvovala u njegovoj izradi.
Najnovija verzija, međutim, sadrži neprihvatljiva rešenja za advokaturu jer je, po stavu AKS, ceo zakon sada tako osmišljen da je protivan Ustavu kako u pogledu regulisanja pitanja ko se pojavljuje kao pružalac besplatne pravne pomoći, preko načina na koji se vrši registracija pružalaca pomoći, tako i načina i postupka vršenja kontrole kvaliteta.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
