Zgrada u kojoj će biti prva banka matičnih ćelija u Beogradu za sada neće biti srušena, iako je u njenoj gradnji bio korišćen i kontaminirani materijal.
Stručnjaci Instituta "Vinča" u ovom trenutku preduzimaju sve neophodne mere da sve bude bezbedno za nastavak radova.
Mnogi tvrde da organski zagađivači u materijalu mogu da izazovu rak i genetske mutacije, ali u Institutu za majku i dete, u čijem je dvorištu novoizgrađena zgrada, i u Ministarstvu zdravlja kažu da u prethodnom periodu ničije zdravlje nije bilo ugroženo.
Već tri meseca radnici pod punom opremom proveravaju zgradu, od trenutka kada je otkriveno da je za njenu izgradnju, između ostalog, korišćena oplata kontaminirana oplatolom – uljem koje se koristi za premazivanje betona, a koji je upotrebljavan u izgradnji više od 50 takozvanih "smrdljivih zgrada" u Beogradu. Svakodnevno se uzimaju uzorci iz izgrađenih stubova, zidova i plafona, radi neophodna dekontaminacija, i onda se, opet, sve proverava.
Kontaminacija je ovde, tvrde stručnjaci, daleko manja nego u drugi sumnjivim – "smrdljivim" zgradama. "Preduzimamo jedan ubrzan prirodni proces razgradnje tih hemijskih jedinjenja, organskih zagađivača koji se nalaze u površinskom sloju zidova", kaže Slavko Karić, direktor tehničke operative Instituta "Vinča".
Da dobijemo banku matičnih ćelija čekamo već dugo i mnogi rokovi su prekoračeni, ali u ovom trenutku je, kažu i u Institutu za majku i dete i Ministarstvu zdravlja, najvažnije da zgrada u kojoj će se čuvati uzorci bude bezbedna.
Radovi u zgradi su obustavljeni u decembru prošle godine, ali se oko zgrade radilo. "Još jedna srećna okolnost – imamo malo betona u odnosu na celokupnu površinu zgrade, a što je najvažnije – zgrada nije useljena. Niko nije ugrozio ni zaposlene ni stanare, ni one zbog kojih postojimo, a to su bolesna deca", kaže dr Radoje Simić, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta "Dr Vukan Čupić".
Državni sekretar u Ministarstvu zdravlja profesor Vladimir Đukić nada se dobrim rezultatima, i maksimalnoj bezbednosti za sve korisnike. "Ukoliko rezultati budu nezadovoljavajući, pored predviđenih zakonskih mera i za izvođača i za investitora, odgovornost je na onima koji su u izgradnji koristili neodgovarajuću opremu", kaže Đukić.
Podsetimo i da je Zakonom o hemikalijama predviđena kazna od tri miliona dinara za pravno lice koje krši zakon, 200.000 dinara može da bude kazna za odgovorno lice koje ne poštuje zakon, a do 10 godina može da traje zabrana obavljanja privredne delatnosti.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
