Iako se flašira još od 1767. i do 19. veka stekla veliku popularnost, ujedno i promet, flaširana voda je postala veoma popularna i zbog toga što je navodno bila dobra za zdravlje i što su je povezivali sa visokom klasom i stilom.
Sredinom 20. veka popularnost flaširane vode znatno je opala zbog pojave tehnika za hlorisanje vode. Potrošnja flaširane vode je u porastu. Po poslednjim procenama, do 2017. flaširana voda će u prodaji nadmašiti sokove. Flaše mogu da se recikliraju, ali reciklaža se vrši samo 12-15% od ukupne količine flaša. Najveći deo flaša završi na deponijama. Od 10 brendiranih flaširanih voda u proseku je pronađeno i po 8 štetnih supstanci. Testovi su identifikovali tragove koliform bakterija, kofeina, anelgetika acetaminofena, đubriva, rastvarača, hemikalija za pravljenje plastike i radioaktivni element stroncijum. Nivo štetnih supstanci jeste bio minimalan, ali istraživanje pokazuje da flaširana voda nije čistija od vode iz slavine, što je i bio cilj ispitivanja. Suštinska razlika između flaširane vode i vode iz slavine jeste ta što voda iz slavine sadrži zanemarljive količine hlora koji služi za prečišćavanje vode. Testovi sa povezom preko očiju ukazuju na to da ne postoji razlika u ukusu. Mnoge velike kompanije koriste process filtriranja pre nego što flaširaju vodu. Uprkos nalepnicama koje obećavaju vodu svežine vode s glečera, više od 25% flaširane vode dolazi iz lokalnog izvora, što znači da korporacije jednostavno flaširaju vodu iz slavine i na taj način zarađuju enormne kolićine novca.
Proizvodnja flaša takođe zahteva velike količine vode, otprilike oko dve flaše vode samo za proizvodnju plastike.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
