Šta će biti sa Centrom za strna žita?

Centar za strna žita u Kragujevcu je, podsećaju radnici koji štrajkuju, najstarija naučnoistraživačka ustanova na Balkanu u toj oblasti, sa više od stotinu priznatih sorti strnih žita.

Umesto poljoprivrednih mašina, u hangaru Centra - golubovi. Sve je prodato na licitacijama, po tužbi šestoro naučnih radnika za izmirenje neisplaćenih zarada.

Zaposleni strahuju, da je time stavljen katanac i na njihovu budućnost. Kažu da nerešen status te ustanove, dugo traje, ne primaju plate, nemaju zdravstvene knjižice, ne mogu da izdržavaju svoje porodice.

Ako ne postignu dogovor sa ministarstvom prosvete i nauke, radnici strahuju da će zemlja koju obrađuju zarasti u korov, jer neće moći da obave jesenju setvu.

Od savremene mehanizacije, vredne više od 20 miliona dinara, u Centru za strna žita ostalo je tek nekoliko alatki. Uprkos tome, uz pomoć poljoprivrednika, na 120 hektara oglednih parcela završena je žetva od koje su očekivali prihod.

Ljiljana Mijajlović, predsednica Samostalnog sindikata, kaže da ni to što su požnjeli nemaju kako da dorade. Naime, linija za doradu semena, prodata je na licitaciji i pitanje je, da li će, i kako, uspeti da pripreme jesenju setvu. Ona naglašava da postoji potražnja za njihovim visokokvalitetnim semenom i da bi Centar za strna žita, uz dobar menadžment, mogao da opstane i povrati ugled i značaj koji je nekada imao.

Oko 50 hektara zemljišta Centra u Kragujevcu, na atraktivnim je lokacijama. Grad bi da tu pravi industrijsku zonu.

Radomir Nikolić, gradonačelnik Kragujevca, kaže da je grad spreman da preuzme potpunu odgovornost za obaveze i potraživanja, koja ima Centar za strna žita.

To je i ponuđeno Ministarstvu nauke. Iz tog miinistarstva uveravaju da za opstanak ima nade, ali pod određenim uslovima.

Ljubiša Antonijević, pomoćnik ministra prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ocenjuje, da je potrebno da se ta institucija preorijentiše na neke slične ili srodne poslove i da, pored selekcije strnih žita, radi ono za čim postoji potreba na tržištu, iu našoj zemlji, i u okruženju.

Ni paljenje diploma pre šest godina, blokiranje institucija i auto-puta, mnogobrojni pregovori, nisu pomogli ovoj naučnoistraživačkoj ustanovi da preživi. Tačku ili zarez na priču, dugu 117 godina, staviće osnivač - država.

izvor: rts.rs