Šumadinac Miroslav Cicić, vodeničar, već godinama bije bitku da država ovo zanimanje proglasi zvaničnim, jer za sada, u srpskoj kvalifikaciji zanimanja, vodeničara nema.
Ovaj “nezvanični” vodeničar iz Stragari kraj Kragujevca, u misiji je i da projino brašno dobije status poljoprivrednog proizvoda, koje sada nema, pa ga Cicić ne može prodavati u vodenici.
Po našim propisima projino brašno nije poljoprivedni proizvod i kao takav ne može da se prodaje u maloprodajnim objektima , sem ako ne osnujete samostalnu trgovinsku radnju . Vodeničari su zbog ove situacije osnovali udruženje koje ima oko 60 članova , vodeničara iz cele države.On se bori da ovo zanimanje bude priznato kao i svako drugo.
Braniće i svoje pravo da proizvod iz vodenice bude jasno obeležen u prodaji i da ljudi znaju šta kupuju,To je namirnica koja je othranila Srbe u vreme velikih kriza, ratova i gladi.
Najkvalitetnije je brašno iz vodenice, jer je mala količina meljave i nema, kao u mlinovima, pregrevanja brašna kojim se iz njega gube kalijum i kalcijum. Mlinovi ljušte zrno, skinu mu koru, melju ga bez klice. Svi znamo šta znači klica u zrnu, to je začetak života. To zrno iz mlina je zrno bez duše. Mi meljemo prosečno od 30 do 50 kilograma brašna na sat, a mlinovi 1.000 – objašnjava Cicić.
U Stragarima duž reke Srebrenice, u doba Miloša Obrenovića bilo je 68 vodenica. Sada je ostala samo Cicićeva. Miroslav je predstavnik sedme generacije osnivača ove vodenice.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
