Da li trgovci zarađuju na izmenjenoj vrednosti proizvoda i kakav psihološki uticaj na čoveka vrši kada je cena izražena u dve decimale, a koliko kada je zaokružena?
Verovatno ste već uveliko primetili da je većina proizvoda koje svakodnevno kupujete označena cenama koje ne predstavljaju ceo broj. Iako je vrednost ispod jednog dinara odavno ukinuta ( 10, 50 para…), u trgovinama je cenovnik znatno drugačiji.
Tako na raznobojnim rafovima često vidite cenu koja na primer iznoisi 199, 99 dinara. Vi na kasi platite 200 dinara i ne dobijete nikakav kusur.
Apoeni koji su sitniji od jednog dinara, iz naše zemlje izbačeni su iz upotrebe još 2008. godine, kada je Narodna banka Srbije prestala da ih kuje. Ali, gorepomenuti slučaj u iznosu na dve decimale i dalje postoji u našoj zemlji i sugrađani redovno kupuju robu u tom iznosu.
Kako onda možemo plaćati u valutama koje ne postoje i da li trgovci u tom slučaju krše neki zakon?
Trgovcima nije cilj da zarade na ovakvom cenovniku, i da to i ne mogu zapravo ni uraditi u prevelikoj meri, već da je po sredi nešto sasvim drugo:
– Radi se više o psihološkom postupku.
Kada kupac vidi cenu od 199, 99, dinara, njemu je to zapravo trista i nešto, iako je u stvarnosti ova brojka mnogo bliža vrednosti od 200 RSD. Još je pritom ova cena najčešće napisana tako da je početni broj, u ovom slučaju trojka, veći od ostalih. Ovako dolazi do snažnog uticaja o vrednosti na kupca.
Trgovci ne rade ovo zbog izrabljivanja novca od građanja, kroz cenu od dve decimale, već se za ovaj postupak opredeljuju zbog lakše prodaje i samim tim što će se ljudi pre opredeliti za cenu od 99, 99 nego 100 dinara, automatski znači da če kupovati kod njih.
Ovakva vrsta prodaje potiče od Jevreja, a da se primenjuje u dugi niz godina, kako kod nas, tako i svuda u svetu.
Pratite nas na našemTELEGRAM kanalu
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu
